Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 65

Он узе са собом довољно новаца за трошак и милостињу, па оде бродом. Пловећи морем он паде у тептку болест, и видећи да ће на мору умријети, реч:е бродском каиетану: „Капетане! Видим, да нијесам достојан да се поклоним храму пресвете Богородице, нп да пијем од оне свете воде, јер велики моји гријехови изгубили су- за мене милост пре- ј свете Богородице, да Јој се храму поклоним и воде напијем; па те заклињем шгеном иресвете Богородице, да ме, кад умрем, не бацшн у море, него да ме ставиш у један сандук и однесеш к ономе светоме храму и ондје ме закопаш. И за то ћеш, каиетане, имати награду од преевете Богородцце, а ја ти за то остављам 140 цекина (червонцов). Остале новце, које нађеш при мени, приложи ономе светоме храму, за вјечпи спомеп моје грјешне душе". Навклпр, тако се звао капетан, закле му се, да ће његову жел>у испунити, п Тетал умрије. Послије три дана капетан дође у Цариград, и сјутри дан изнесе мртвога и однесе к св. храму. Ту препоручи свештепицтга, да на њ сврше све односне црквене обреде, па да га погребу код исте цркве. Кад су га свештеници опојали, отворише сандук и зачудише се, да послије четири дана не смрди, као што то обпчно с мртвацима бива. Свештеник узе земље, па га крстовидно посу, говорећи: „Господња земља" и т. д. А један од другова завати воде из псточника, па говорећи: „0 сиромашни и јадни човјече! Колико сп желио пити од ове свете воде, па нијеси био срећан, да ти се жеља испуни, но ћу те ја с њом бар мртвог пошкропитп!" Л изли воду на мртваца.

Али, гле чуда. Чим вода паде на мртвога, мртви устаде и сједе! Овоме се чуду сви прнсутни јако задивише, и с Теталом благодарише Богу и пресветој Богородици. Тетал се послијо, у знак благодарности, посветио на службу ономе светоме храму; и, поставши монахом, живио је још ту 20 годнна. ЕБега су многи ииталп: шта је на оном свијету видио за вријеме своје четверодневне смртп? Али он је свагда одговарао: „Пжајте се браћо, да се спасете!" * * Хришћани! Ево нам впше једног примјера, од к-акве је вриједности сила покајања и вјера у Вога п пресвету Богоматер. Богати Тетал осјећао је усебп силу гријехова, можда и више него их јс пмаг), па се пз даљине упутио ономе светоме храму, чистим, искреним кајањем и несумњивом вјером у неограничену мплост Божју и пресвете Богоматере, па е го како га Господ прима и по молитвама иресвете своје матере награ^ује. Васкрсава га-водом Бзезином послије четверодневие смрти, као праведног Лазара. А Тетал у знак благодарности одриче се свију угодности свијета и подвргава се строгоме светоме животу, да му се света душа у оној нијемој самоћи ме^у празним зидовима лакше забавља небом; да пема потребе у корист живота цривијати се по вољи људп, као младо дрво по вољи бијеснећег вјетра, него да свакоме може слободно и отворено истину рећи, а све у корист човјечанског спасења. 0 љубезни моји! Угледајмо се на њега, и кад мислимо да нијесмо грпјеха учинили, не рецпмо да гријешнп нијесмо, јер гријешимо и кад не знамо. Не смећимо никад. са ума рнјечц његове, него нека им свагда буде