Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 66

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

двор срце наше, и силом грома нека одјекивају у ушима нашим: „Покајте се браћо, да се сиасете. И пјевајмо: „НадеждВ и оуткержднш, и сидшпа ст-ки8 н(движи/и8. и<и8фе та ксеп-ктлл, не8' довства ксакдг «) изкдкла ^ иса . (Кан. мол. пресв. Богородици). Чудо 8. 0 св. Роману слаткопјевцу и списатељу кондака. Ирвог октобра славимо успомену преппдобног оца Романа. (Јветп Роман био је родом пз Сирије г'рада Емисинског, 1488. годпне. Био је дјакон впритске цркве. ТТри цару Анастасију претпао је из отаџбпне у Царпград, и настанио се у манастир звани „Кира" посвећепи пресветој Богородици. Св. Роман бпо је врло побожан али у науци доста слаб. Много је посјсзћивао влахеријску цркву пресвете Богородпце. Свагда је о Господњим празницпма престојао „свеноћно бденпје". Ради његове побожности и непријекориог жпвљења удостоји га п})есвета Богородица слиједеТшм даром: У ноћп у очи празника Хрпстова рођења задријема сн. Ромап у споменутој влахеријској цркви. У сиу видје пресвету Богоматер. Опа држаше у руци један паппрни завпјутак и пристуиивши Ромаиу повикала: „Романе! отвори уста и прими дар, који ти дајем!" Св. Роман отвори уста, а пресвета Богородица ставп му у њпх онај завпјутак, и он га прогута, На јутрењи стао св. Роман пјеватн божићни кондак: „Д'кка днссћ пресЦистке* ннаго рлждает^к" и т. д.

Пјевао је тако мило и дпвно, да је свак познатн могао, да је то небесни дар. Послије тога св. Роман просвијећен благодаћу пресЈЈете Богородице, сачинио ]е до 1000 кондака, које наша св. црква н данас пјева. * * * Хришћани! Св. Роман посјећпвао је свету цркву не само недјељшш п иразничним данима, него је и у вече тијех по цијелу ноћ проводио у молитви и побожном размишљању, па га је пресвета Богородица удостојила особитог небесног даровања. Бог нам је заповпједио преко св. пророка Мојспја на Синајској Гори, да пгест дана радпмо и свршујемо послове своје, а дан седми, суботу, да посветпмо Господу Богу нашему 1 ). Субота се светковала у старозавјетној цркви, а у новозавјетној замијењена је недјељом, јер је у тај дан васкрснуо Христос, који је на земљу дошао да пас искупи од праотачког грпјеха, и „да закон не покварп пего да испуни" 2 ). Непослушав ове св. заповијпди, изазвалп би на себе гњев Вожји, и на нама би се испунила она изрека : „Сваки који ради у дан седми, смрћу ће умријетп" 3 ). Дакле у недјељне и празничне дане, које је св. црква установнла нразновати, и прије и послије што год чешће можемо идимо у св. цркву, и слушајмо Божју науку, и с благодарношћу се сјећајмо ТБеговог небројеног благог даровања. Тада ће нам небо бити милостивнЈе, п умањиће се наше болести и многе тешке невоље. Само оно што урадимо у радпим г ) Исх. 20. 9. 2 ) Исх. 33. 15. 3 ) Мат. 5. 17,