Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 68

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

њиалш, разк^к т * бј , и 115 тш цождшдг ^ са Еогл' 4 . (Богор. отиустит.). Чудо 10. 0 излијечењу Саве Куштрова. У јуначкој Херцеговини постоји чувени манастир Дужи. Манастир Дужи посвећен је Успенију пресвете Богородице. Био је метох знамеиитог Свето-Успенског манастира Тврдоша у Требињу. Тврдош је постигла грозиа судбина у рату између Аустрије, Турске и М.љетаћа 1690.—95. год. Сасвим је запустио 1708. године. Тврдошки метох Дужи имао је за тврдошког цвјетања маду црквицу без свода и шест поземљушних сламом покривеиих ћелијп, у којима су живљели калуђери, што су у црквици пјевали Божју службу, п нагледали чобане са стоком. Када је 1748. годиие дошао у Херцеговину Осмап паша, калу^ерпма испане за руком, да од њега добију дозволу, да старе ћелије с плочом покрнју и да могу градити нове. Од то доба стао се манастир Дужи уљепшавати и подизати. А кад је 1875. године уздања невесињска пушка навијестила бол>е дане подјармљеном мукотрпном Србипу, Турци опљачкаше и опустошише маиастир Дужи, као зборио усташко м јесто . Устао је на борбу за вјеру и слободу Мелентије Перовић, архимандрит, са својим душким калуђерима. Кад је Аустрија окупирала Боспу и Херцеговину, он се повратио у манастир, па лијепо је обновио цркву и мапистир. Ту је и умро од суве болеЈзти 1888. годипе. 1855. године покојни Јевстатије Дучић, архимандрит, велики манастирски до-

брочинитељ, саградио је, помоћу побожних Срба, ноћу велику манастпрску цркву посвећену покрову пресвете Богородице. Манастпр Дужи бијели се ниже требињског поља око два километра, а под брдом „Кличањем", на десној обали ријеке „Требишњице". Неуморни и учени књижевник г. Никифор Дучић, архимандрит, лијепо и опширно опнсујући и овај манастир у првој књизи својих књижевних радова, лијепо нам приказује чудо пресвете Богородпце, које је свемилостиво учинила у Дужпма, при игуманству покојног Христифора Зотовића. Ево његовпјех ријечи: „Сава Куштров, родом из села Мркоњпћа, у Попову, лежао је у Дужима 16 година рањав и укочен. Он је рано остао без оца и матере сиротан, допанувши тешке болести, лијечили су га у Дубровнику најбољи љекари, алп га нијесу могли излијечити. Тако остане без имања и без нигдје никога свога, а болестан и укочен умро би од глади. да га калуђери дужки нијесу примилп у манастир. Он је лежао у једном углу у просграној манастпрској кући, која се звала оџак. У њу се свраћају сви путннци и намјерници; неки да се мало одморе и храном поткријепе; неки да преноће, а неки опет да се Богу помоле. Сваком је без разлике та кућа свагда отворена. Сава је једнако лежао на узнак, јер је на куковима био протрвен, те ннје могао другачије лежати. Био је живи мученик. Тијем је привлачио пажњу на се и сажалијевање од походилаца и намјерника. Па и Мухамеданцн су га сажалијевалп, који су често манастиру доса^ивали, пролазећи у Дубровник, а неки опет на своја добра у Шуму, Бобане и Попово. Бзима