Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 69

су се морали давати ручкови, ужине и вечере, све како су сами шћели! „У мјесецу мају 1847. год. појави се дакле једио јутро овај дугогодшшви лежо у цркви на јутрењи! — Игуман, калу^ери и ђаци изненађени и зачу^ени ирекину читање, помисливнги да није каква утвора! Игуман одмах пошал>е у оџак једнога калуђрра, да види лежи ли Сава ббнп на својему мјесту. Калуђер. вративши се, каза, да га нема у оџаку. Јутреља се продужи и сврши. По свршетку скупе се калуђери код игумана у општу ћелију, гдје је позван и Сава ббни. Писац овпјех редака био је тада ђак, гледајући тај чудесни догађај, једва је чекао, као и сви други, да чује, како је Сава ббни оздравио и устао". „Игуман Христифор почне га питати: „Саво, кажи право, како си оздравио, устао и у цркву на јутрењу дошао?" „Хоћу оче игумане, мој господине", одговорн Сава: „Послије по ноћи заспао сам у тврдо сан, и до пред зору спавао. Од како болујем и лежим, никад тако тврдо ни слатко нијесам спавао. Чини ми се, да се не бих пробудио још за дуго, да неко силно не лупи у врата од оџака. То ме пробуди. У тај тренутак учини ми се, да стоји један ^ак на сред оџака, који ме по имену зовну. Ја му се одазвам, а он ми реча: „Устани! Одавно ту лежиш"! — Мислећи да је то ђак (невидећи га у помрчиии), ЈШДЈ је дошао да узме огња за кадионицу у цркви, па му одговорих: зашто ме јутрос узнемирујетн? Распрећи огањ и узми жари, па га носи у цркву, да те старији не карају, јер ћеш задоцнити. Дјечак, не мичући се с мјеста, одговори ми: „Не бој се, устани! Ја сам послат од матере Божје да ти рекнем, да устанеш"! Па се примаче к мени, узе ме за руку и по-

диже ме. Ја се осјетих лак, и стадох на ноге. Зачуђен и радостаи шћах га загрлити, алп га нестаде! — Само с врата чух глас: „Сада си здрав. Иди у цркву нека ти освете масла (јелеосвећење); благодари Богу и Божјој матери. Остани у у манастиру до смрти, иначе ће ти се болест повратити". Још ми нешто рече, што ћу само на нсповиједи пред смрт казати". ,,Опај је Сава послпје тога још живио у маппстиру више од 10 година потпуно здрав. То његово чудесно исцјељење задивило је како Хршнћане, тако и Мухамеданце, који су га виђали за 16 година, како у ранама и укочен на узнак лежи. Многи по чувењу нијесу вјеровали, те су доходили да га виде и да се увјере. Чак и требпњски Мухамедаици пошаљу два своја изасланика, да се лично увјере о томе. Дошавши у Дужи и увјеривши се о истинитости тога догађаја, рекоше: „Аллах! Аллах! Каква се чудеса догађају на овоме евгтјету! — Овај је манастир Божја кућа". „Од тога доба Мухамеданци су, па и зликовци, почели .вешпе поступати и мислити о манастиру Дужима". * * * Хришћани! Бог је све премудро уредио. Све нгго је створпо, створио је да човјеку послужи. Показао му је пут, који води у ЈБегове блажене дворове. Да се човјек, који је сишао са овог пута, опет на њ поврати, и да не погине као син погпбелни, и да безумни лакше побједи врага, који га учи да Бога нема, над појединијем је јав.љао силу нео1 раниченог свог свемогућства. Кад су ученици упитали Исуса за човјека слијепа од ро|ења: „Рави! Ко сагријеши, или овај или родитељи његови,