Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 99

своју савјест тешкијем злочинством, ка си сав заплетен у мреже ђаволске?! Ето, ту је баш вријеме да се сјетиш, да си ти Хригаћанин, да си заблу^ела овца, и да имаш „Доброга иастира", који је оставио 99 оваца у гори, које нијесу заблудиле, и отишао да потражи заблуЈ^елу овцу. Обрати се томе пастиру, вапиј к Бзему са ријечима блуднога сина: „Оче, сагријеших на нвбо и иред шобом, и нијесам досшојан да се назовем - сии твој! Клекни пред подножје крста Његова! Он, који је опростио блудници и разбојнику, опростпће и теби, кад види скрушено срце твоје, твоје умилне покајне сузе. Онда претрпи, што ти је одредио Вог и .људи, као заслужену казну, и хвалићеш за то Вога и утврдићеш се у кајању. Многи су већ били на путу времене и вјечне пропасти, но Господ пм је послао жалост као горку, но спасоносву љекарију, и та жалост преокренула се на добро. „Нема зла без добра", вели српска пословица. И заиста, зар смо мало видјелп примјера, да су несреће, које снађоше •људе, опаметиле их, ил' упутиле их на бољи пут, на пут правде и добра ?.. Благо ономе, који с вјером прима од Бога казну и благодари му, као оцу, који казни своје драго, но непослушно дијете у жељи, да га исправп. Тако, а не иначе, треба да сматрамо све зло, које морамо претурити преко главе ни криви ни дужни, за гријехе хотимичне и нехотимичне. Код сваке наше несреће, туге и жалости, треба да понављамо ријечи праведнога Јова: „Бог дао, Бог узео; нека је благословено име Госиодње на вијеки•" А Дужнп смо увијек сјећатп се ријечи Спасите.ћевијех: „ Који иретрии до краја благо ■њему " (Мар. 13, 13.). Као сјајни свјетилници свијетле нам на путу нашега живота свети Апостоли

и мученици, којима није била страшна никаква жалост, никакво страдање. Сјетимо се трудног и многострадалног живота апостола Павла, о коме сам он ппше у 2-гој посланици својој Коринћанима: „ више сам се шрудио, више сам боја иоднио, вшие иуша сам био у шамници, много иута сам долазио до сшраха смртнога. Од Јудеја иримио сам иеш иуша четрдесет мање један ударац. Трииуш сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три иуша се лађа са мном разбијала, иоК и дан ировео сам у дубини морској, Много иута сам иушовао, био сам у сшраху на водама, у страху од хајдука, у сшраху од родбине, у страху од незнабожаца, у сшраху у градовима, у сшраху у иусшињи, у страху на мору, у страху међу лажном браЛом; у труду и иослу, у многом несиаваљу, у гладовању и жеђи, у многом иошЛењу, у зими и голотињи. Осим гишо је сиоља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве и (2. Кор. 11, 23—28). Може ли бити што трудније и уморније од таког живота? А ме^у тнјем св. апостол није ни један пут роптао на тежину подвига, на који га је призвао Господ, поштено и славно испунпо је своје велико свето дјело апостолства, храбро је пронио свјетлост Христова еванђеља до крајњих граница васе.пене. За ту његову ревност и љубав за свету ствар шибали су га, камење су бацали на њега, претрпо је многа страдања и на мору п на копну, и глад, и ладноћу, и наготу. А уза све то он је још сопственнјем рукама зарађпвао себи насушни хљеб, као што о томе пише у 2-ој својој посланици Солуњанима: „ не живљесмо неуредно међу вама, нигаи за бадава хљеб једосмо _ у кога, него у труду и у иослу, дан и иоК радеЛи, да не будемо на досаду никоме од вас^ (2. Сол. 3, 7—8). И такав, иун трудова и