Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 119

пред св. пријестолом херувимску пјесму и подиже руке. Остали свештеници не подижу руку. Сваки пут, кад се пјесма прочита, сви свештеиици, одмах за најстаријим, поклоне се по један пут 1 ). Први свештепик цјелива св. антиминс а ђакон св. пријесто 2 ), одлазе к жртвенику, гдје први свештеник кади св. дарове три пут 3 ), меће „возд8\Т4 ;к иа лијево раме |>аконово, цјелива св. дискос 4 ) и стави га ђакону на главу. Други свештеници, у то вријеме, придођу, по два, к предњој страпи св. пријестола, поклоне се пред св. траиезом и цјеливају св. антиминс, поклоне се још један пут св. пријестолу, па онда ]"едан другоме, оду жртвенику, старији напрпјед. Излаз на сјеверне двери иде овим редом: први свештеннк цјелива св. потир 5 ), узима га десном руком са жртвеника, држи подигнута при прспма својима 6 ) н иде за ђаконом. Други свештеник, узевши већ дотле са пријестола св. крст, пде за првим свештеником. За овима иду редом, један за другим, и сви остали свештеници. Трећи свештеник носи жлицу, четврти копље, а пети губу; једном ријечју, свештеници износе готово све припадности жртвоприношења као оруђе страдања и смрти Господње 7 ). Када свештеници узимају св. крст, жлицу,копље и губу, најприје цјеливају те св. утвари / х ) Исто. 2 ) Р. д. С. II. 1889. г. № 17 етр. 527. 3 ) Посок. КЋ. И3&Ч. ^гт. Никол. стр. 432. 4 ) Р8к. д. С. П. 1889. _г. № 17 стр. 527. Св. дискос треба врло опрезно носити, да неби како звјездица испод покровца пала и честице расуле се. Неопрезном свегатенику одређује номоканон (пр. 159) доста оштру казну. Хонндцкж. Прлк. рУк. д. гкаш ,. отд. V. § 91. стр. 86. 6) Р8к. д. С.' II. 1889. г. № 17 стр. 527. 6 ) № 41 н(оф. ч. Церкк. В ^ јтн . 1886. год. Обичај, по коме први свештеник носи потир а други дискос, треба оставити. „Лснгана". Год. III. стр. 81. 7 ) Погое. кг из^ч. 1| Г [Т. НнколкЈклго, стр. 421 ; 0 лит^рг. Стрлти.мтокл 22 поуч. стр. 109.

/и држе их нешто више, при прсима. Стану један до другога на солеји, изме^у амвона и лијеве пијевнице, а лицем окрену се к народу. Ђакон говори: „Клагочестмкми и Ј (рГсТОЛН >ЕИККШ ()0Д'К Хр1СТ'|ДНСК1и"... „КтИТ0 ()К1 и приложники"..., први свештеник: „ Е сегцјс« ск^кт/гкишаго и Державнаго И/ширатора"...., други: „ОвАт -кшпдго Натртарр" или „Нрм осЕ /,мп,ЕН 'кии1а1 , о" (епископа дијецезе), трећи; О еа1 Ц еническ Г и н /ионашЕскТи чин"... па онда први завршује! „Кск\'к вагн правосиав= НК1\Х".... 8 ). У чину литур-ђије (изд. 1861. г.) а тако и у служебнику (изд. 1867. г.) казано је: „ паткш св/мцешшк^к, аш,б же нп, пакн перк кш говорнт-к: вск^ г к васт*. пракос/1авнк1\-к ХрнстГан'к". Јасно је, дакле, да ово може говорити и пети свештепик а не мора први. У сваком сличном случају, гдје се при саборном служешу не може нешто тачио одредити, ваља ту празнину попунити законом устава: „аш,* нзво/шт*к настоАТЕ /\ г к" Па ипак то ваља само ондје, гдје не постоје наредбе нише власти. Питањо ово тко је дужан произноситп: „и кскуккагк пракосиакнкц^к ХристГан'к" да ли пети или први свештеник? ријешено је у руској цркви указом св. синода од 13. септембра 1874. г. „ЗакончнкаЕт г к 8 ) Ово је тачно по Служебнику: „Лиу ж* Г/тУж/НцУи (К /лш^нницм /инози" (бсчКО ИЗД. 1854. ГОД. лист 63). Упореди: „ Истина Год. Ш. стр. 81—82. Николајеви% у своме шипику вели ово: „Ако служе више свештеника, носи најстарији путир, други крст, остали губу, копље, кашику и икону и први говорп: Винрпк^т/^иомго : други СкАТ-киимго ПлтрГлр^л : трећи СкАиунничлкж н .понаШ !(к'ж чинт! и ккк прич^тт! цгркокнми : четврти Ктитори и при/тжники: и опет први И к^-к кдсн". — Отац Куисвпов забиљежио је ово: „ђакон спомирве и императора, први свештеник супругу његову, други наслиједника, трећи сав владалачки дом, четврти синод, пети епископа. Остали свештеници ниппа не говоре, него први заврши: „(к/мцжштко КД1Ш И (К^г КЛЈ-К ПрЛКО(,1ДКНМ^"к"... а сви други свештеници, при ријечима „ јкаш,. кмшј ", тихо кажу : „ГКА1ЦЖ[ТКО ТКО(".