Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 120

полшнсвежЕ — вели укан — стлјшш гка = пџннкт*" ^). На ведпком „входу", на литурђији св. Јована Златоуста и Василкја великог ; при пренашан.у св. дарова са жртвенпка на св. пријесто вал.а приклонити главу, у знак, да ми своје гријехе признајемо пред Богом, и да га, иопут разбојпика, који је са Христом распет био, молнмо: „ по.иани ндса Гогноди, во царсткји ткоедгк " ! Није потребно у то пријеме поклонити се до земље пред благословљеним хљебом и вином, јер тај хљеб и вино нијесу још освећени, него се тек преносе са жртве. ника на ттријесто радн освећења. Друго је на пређеосвећеној лптурђпјп, тамо на велнком „входу", преносе се са жртвеинка на прнјесто св. дарови, који су већ освећенп на литур^ији у прошли ваекрсни дан. То је само иречисто тијело и сама животворна крв Господа Исуса Христа ? па за то код пренашања свн Хритћани падају на земљу 2 ). Послије завршних ријечн на амвону 3 )_ најс-тарији а за њим сви други свештеници, у!)у на царске дверн у олтар, старијп напријед, сваки цјелива оно, што је носио 4 ), а по том меће тамо, гдје има да буде, стане на споје мјесто, ноклони се прпјестолу, цјелпва га, па опда поклони се п најстаријему свештенику. А исто тако када први свештеник, послпје великога „входа", меће св. дпскос п потир на при}есто, одмах цјелива и покровце на ] ) 11ј1 .1к. ј)8к. д. гкаШ ј . П. изд . IV. § 74. стр. 201. 2 ) Н.иТ.Ш /1. [к. ДиЛ1НТј11А Р0ГТ0К !к .1Г0 0 п0к.1011. (к. Тдинд . иту кг 7. № н(оф. ч. Њр. В-кст. 1887. г. стр. 132; Упореди: Н. Кдк.шил.1, толкок. нл лит8рг. гл. XX; Толкок. лит^рг. Силконл Сол^и.; Требник Петара Могиле. 1646 г. стр. 261, ч. 1; А. 9. Хоиндцкхи. Прлк. р8к. д. ( ка1ц . изд. 1883. отд. VI. ет. IV. § 129 стр. 98. 3 ) 0 когогл. прдк. Ц1р. 1кацј. М. СоКОЛОвп , СТр. 95. 4 ) Р. д. С. П. 1»89. г. № 17, стр. 5^7.

шима, па доциије, када те покровце скида с дискоса и потира, не треба да их поново цјелива-"'). Ако је архијереј присутан, најетарији свештеник, иослије ријечи : ,,ОкАт г кинпн 1ц )лкнге,1кгтк8|опџн Оинодк н Господина ндшегш И^еоск/мреи-кГппаго"...., уђе у олтар стане пред пријестолом тт обративши се лицем к преосвештеноме рече: „ Лјцчјјни « СТКО ТКОЈ дд НО/ИАНГГ -К Г0СП0Д Г К I« 0|"К ко цлрсткји скоедгк кссгда, пкпгк н нрисно и ко к-ккн к"ккок к"; па онда врати се на еиоје пређћшње мјесто на амвону п рече: ,.кгк\"к каск и ()лкос /»акнк1\а ХристТанх де по.ианет'/, Господ-а".... 6 ). Нослије херувимске пјесме и до заамвоне молитве, све „возгласе" произноси сам први најстарпј и свешгеник. Иа „ козлмкп/иа дрбгх др8га", кад се поје „Отца и Окша и ск. најстарији п сви свештеници поклоне се трп пут св. пријеетолу 7 ) и сваки пут тихо рекиу: 8 ) 5 ,к03л10к /Н <ј га Господи, кр^кпосте /иоа, Господх оуткерждипе ,иое. и нриг/кжшцс ,иос". На тпм, први свештеник прекрстпвши се само један пут, а не трп пут као тнго раде неки свештеници, цјелива воздух најприје на мјесту, гдје је св. дискос, говорећи тајно: „ скатк1и Иоже", па онда гдје је св. иотир: „ снат кш кр*кпкји", а најпослије крај св. траиезе пред собом 9 ) при ријечпма: „СВАТК1И к(зс/И{ртнк1н но.иилби насх", одлази са средине на десну страну пријестола и стане ту првп до царскпх врата. Други свештенпк обпђе около пријостола с десна на лијево, оде иа средину предње стране пријестола, гдје је прије најстарпји светтттеник стајао, прекрсти се једаи пут, цјелива и тајно говорн све ]>едом као и б ) Р. д. С. II. 1889. год № 17 стр. 528. 6 ) 0 сл&к. ск д(>\-. д1лкон.1 (^околокл, стр. 69. 7 ) Погок. к-к из^ч. 1 Г(1Г - К- НнколкЈклго, стр. 426. 8 ) Лстао; Служебник. 9 ) Истио.