Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 186

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Препрата опет покривена је башка и то ниже од главне цркве, те је од земље до покривача впсока 3 - 42 цм. Од западне је стране зид, на ком су врата, висок до врха ластавице б.Об цм. Са западне стране цркве начињен је један велики на квадрат надвод са шимлом покривен, покрај кога је са сјеверне стране звоник од дрвета подигнут. Више ирквених врата узидана је на гвозденој тахти лијепо израђена икона св. Нпколе, која је висока 1 метар, а широка 0.65 цм. Код манастира на неколико корачаја са југосточне стране, озидана је и још са врло малом ствари недовршена кућа, у којој ће свештеник, односно парох парохије Рмањске, становати. Ова кућа је дугачка 13, а широка 7 метара са трп собе за становање, кухињом и једном собом за ствари. Уз исту има штала за коња као и подрум у седру под њом усјечен је за оставу ствари. По окупацији (може бити и прије) манастир је сав закречен, те се сад од слика по зидовима ништа видити не може. Око манастира нијесам могао наћи никаквих надгробних, а ни других натписа, него на јужној страни више једног гроба има камен, којп је горе шиљаст. а ком је снријед и остраг крст у рељефу истесан, а тако исто и са обје побочне стране. На југо-западној страни, од прилике на 3—4 стотине корачаја од манастира, постоји и дан данашњи доста добро сачувана, а и доста висока једна кула у наокруг озидана, за коју ми ништа не знадоше рећи иего једино то, да се и она, као и манастир зове „Рмањ". До ове кулине близу од западне стране пролазп рнјечица Уна, у коју мало ниже увпре Унац. Са југоисточне стране манастира пружа се једно доста велпко са ситном шумом обрасло брдо, звано „Очигрпјанско брдо" (изнад овога пружа се село Очигрије) које другчије зову „Ћелије". На овом брду, рекоше ми. да има знакова да су негда биле зидане куће, а приповиједају, да су овдје калуђери фактиле становади. Са сјеверне стране од овог брда, а сјеверопсточне од манастпра, пружа се још узвишеније друго такођер шумом обрасло брдо звано „Погледало". Између ових двају брда изгледа као какав ј прокоп, куд вода Унац пролазп. У овом, као ! што рекох, прокопу има врело звано „Црно 1 врело", за које приповиједају, да су из њега калуђери себи воду на брдо Тхелије на чекрк теглили. Од манастира до воде Унца, који са сјеверне стране истога пролази, — и који ниже од прилике на једно 1000 корачаја у Уну утјече, — нема нп пуних 100 корачаји, те кад се вода пријеђе одмах је једна главичица, за коју приповиједају, да је и на њојзи негда црква, а може бити и што друго било. Више манастира на брду Погледалу находи се један старвнски гроб, те за њ' приповиједају, да је у њега чобан укопан, кога је мајстор, не отимично, кад је манастир прављен, убио. Према Погледалу са сјеверне стране има некаква старинска зидина, која се зове „Градина", али ми о њојзи нпшта приповиј едатп не умједоше. Изнад Погледала пружа се село, према планини Осјеченици — Очијево мало, које за сад под парохију Басташку потпада. Толико о манастиру Ррмњу, а сад ћу још напоменути, што народ о ностанку његовом приповиједа, т. ј. да изнесем причу, која је готово по цијелој околици добро позната: У близинп утоке ријеке Унца у Уну била је у старо вријеме кућа неког поштеног, побожног и честптог човјека. Он се ожени и са својом женом стече мушко дијете, коме на крштењу нађеде име Никола. Послије рођења Николиног на брзо а по божјој вољи пресели се његова мати у вјечност. Тако Никола остане сирота без матере. Отац му се поново ожени и Никола добије маћеху. Никола је ноштовао своју маћеху, као своју рођену матер, јер за другу матер није ни знао. Маћеха је Николу волила, као и свога рођенога сина. Многпма је бнло неправо то, што је божји благослов владао у кући тој, те непријатељи њихови (као непријатељи) гледаху да облажу и оклеветају Николу код његовог оца и изнесу, да он у срамоти живи са својом маћехом. Премда је Николу његов отац волио, као очи у глави, опет повјерова клеветању својих непријатеља, па је од тада пазпо на сваки корак своје жене и свога сина. Ншсола је чувао благо, а маћеха би му чешће односила јело. -Једног дана