Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 187

учини то, однесе Николи јело, те он кад је са јелом готов био, сјео је пред маћеху и наслонио главу на крило њезино, да га побиште по глави. Отац Николин, видећи то, помисли, да се онп милују, што неби смјело бити, повјерује клеветању непријател>а својих и ту на мјесту убије свога сина. Николу ту укопају. Кад је било у сред зиме никне на Никодином гробу лијеп двијет. Чобан. који је туда најавио козе, види тај цвијет, убере га па метне у рукавицу и понесе кући, да га покаже, као чудо. Кад је било у вече, а цвијета у рукавици нема. Сјутра дан опет најави козе куд и јуче, кад опет онако исто лијеп цвијет на гробу. Он га убере и у фишек метне. У вече код куће хтједне га показати. али цвијету ни трага у фишеку. Сјутра дан опет нађе цвијет и по трећи пут на гробу. Убере га и по трећи пут, метне га у ћурлику (свиралу) па је са обје стране добро зачепп. Кад у вече а цвијета опет нема. Сјутра дан оде више људи са чобаном, да виде је ли то истина. И збиља нађу цви]ет на Николином гробу, а на стабљици виде трп кољенца, како је три пута убран цвијет. Они то узму као бозкје предсказаније, да је ту свето мјесто и договоре се, па ту начнне манастир, у коме ће' се орити пјесма у славу Бога истинога. Манастиру даду име св. Никола, по имену чобанина. који је ту праведно погинуо и закопан. Од манастира Рмња идући према југоистоку 1 г / 2 сат долази се у село Бобољуске, по коме се ова парохија Бобољушком зове, а то је ваљда због тога, што су овдје свештеници од више времена становали, а и родом су одавде били, као што је и садашњи парох. Ову парохију Бобољушку за сада сачињавају села: Бобољусци, Цветнић велики, Цвјетнић мали, Очигрије и околица манастира Рмња. Ова парохија броји 217 кућа, са 1479 душа. У цијелој овој парохији живе Срби православне вјере, међу којима има 8 кућа у 1879. г. из Лике насељених, који су као н сгаросједиоци исте вјере. а) Бобољусци село са 102 куће и 635 душа. Овдје је кућа дотичног свештеника. б) Од Бобољусака пошавпга југу за 1 сат хода, а од манастира Рмња преко села Очигрија 2 сата, долази се у село Цвјетнић велики, који броји 62 куће са 415 душа.

У Цвјетнићу великом била је негда црква, али се не може памтити кад, која је тако засута била, да је као каква громила изгледала. За ово се мјесто држало и говорило само то, да је ту црква била. Исто мјесто звао је народ „Црквином", али је то тако све до окупације остало, дочим ннје сдободно било ни старе откопавати нп нове подпзати цркве. Послије повратка народа но прошлом устанку на своја згарншта те кад окуси слободе под окриљем Нзеговог Величанства премилостивог нашег монарха Фрање Јосифа I. парохијани Бобољушки откопају зидину, гдје нађу зид преко 2 метра висок. Зидина је била широка 6, а дугачка са олтаром и звоником 16 метара. Дотични парохијани уз припомоћ 200 фор. од високе земаљске владе у Сарајеву, у 1888. години средњи зид од црквине прошире, а олтар и задњи крај цркве, т. ј. иод звоником остане ширине исте као што је и бпо, у висину поднгну и покрију, те тако је сад црква дугачка 13, широка 6, а висока 5 метара. Олтар јој је дугачак 3 метра. Звоник јој је на стражњем крају изидан, на коме је већ једно звоно смјештено, а и друго је, као што ми рекоше, већ наручено. Црква још освјештана није, него се на оевећеном св. антиминсу свршава св. литурђија, а храм јој је намијењен св. Хрпстово Преображеније, јер се је народ овдје и прије на исти дан састајао и божанствена литурђија свршавала се. в) Мали Цвјетнић пружа се уз Велики са јужне стране, које има 29 кућа са 246 душа. г) Од Цвјетнића великог пошавши сјеверозападној страни на 1 сат, или од манастира јужној страни такође 1 сат хода уз границу Босне и Лике пружа се село Очигрије које броји 24 куће и 183 душе. Од села Очигрија идући уз ријеку Уну има мјесто гдје се из Лике у Босну прелази које се зове „Царев брод". У овом мјесту прије двије године нађена је једна зидина, за коју се држи да је црква била. Овдје је нзвађено више кола све тесане седре и нађена је једна тесана од меког камена плоча у четврт за коју држе да је негда трапеза била али ее од овог свега не може ништа још знати нити се позитивно закључити може да је ово црквина. 9) Парохија Осредачко-Трубпрска. Прије су ово бнле двмје иарохије пак су у 1886. год. у