Босанско-Херцеговачки Источник

В .-Х. источник

Стр. 339

наруче у звонодивници Јакова Цукрова у Спљету два звона. Веће је звоно тешко 154 1 / 2 а мање 13б. клг. Оба су коштала 464 фор. 95. кр. На иећем звону Изливене су иконе: Хриетова, Богородичина, Распјатија Христова, св. Николе и св. Ђорђа а на малом: св. Христова Преображенија, српског просветитеља св. Сапве, св. Јована и св. Архангела. Кад су звона већ добнвена, замољена је дозвола са архијерејским благословом преко дотичног протопрезвитерског уреда за освећење истпх а притому и протопрезвитерски уред наредио је подручном свештенству да овн својим парохијанима прогласе, да ће на Великом Цвјетнићу на 21. маја о. г. свечано освећење звона оити. Високо-пречасна српско православна. АЕ. М. Конзисторија са велепјењеним дописом својим под 16. маја 1894. број 1057. благоизвољела је надзиратељу протопрезвитерата К. Новаковпћу нг>редити да на 21. маја по архијерејском благослову са облпжњпм свештеницима црквена звона у Вел. Цвјетнићу освети. Пошто је црквени одбор цвјетнићки са молбом својом за дозвалу и благослов архијерејски, у име освећења њихових звона закаснио, те ни од дотичне високе духовне власти замољено благовремено стићи могло није, то је протоирезвнтср ски уред нахнадно се брзојавом нсто затражити морао. (Ово напоменух зато, да бп црквени одбори односно црквене општине свагда благоврсмено дозволе, ма којс било затраживали, су чим би учинили једно мање посла и трошка а друго кад би н. пр. освсћење цркве, школе, темеллЈОГ камена звона и т. д. раније објављено било онда би сигурно овима свечаностима вптпе свештенства а и народа учествовати могло). По иријему брзојавног одговора односно велецјењеног налога конзисторијалног надзиратељ упути се на 20. маја о. г. преко Црвљивице планине, Горњих и Долњих Врточа у |Бастас, а одавде са свештеником госп. Иваковпћем преко доста романтичног мјеста „Рњади" уживајући њихову дивну равницу са шумом опкољену, коју је заиста дивота посматрати. Она пружа се измећу: Бостаса, Бобољусака, Цвјетнића, Трубара и Ка менице. Рњади су уздигнута раван са шумовитим брежуљцимз, готово од свуд ограђена. Рњади се косе, те у њима има и колиба у којима чобани своје стадо преко зиме чувају.

Прешавши ту дивну равницу пење се полагано нада се уз брдо звано „Вучијак„ које је мало, не све, доста високом дрвљади обрасло. Под овим спуштајући се западној страни силазиш у ЦвЈетнићМали,којиодвеликог дијели једна доста дубока драга кроз коју тече вода. Сутра дан на 21. маја т. ј. на дан Цара Костантина п матере му царице Јелене поврви народ са свих страна, да ту давно очекивану свечаност види. Св. Летурђију обавио је надзирател. Новаковић са парохом пркошким госп. Ђорђом Зорићем, коју су умилпо одговарали свештеник Иваковић и г. Миливој Војводић учитељ уначки. На причестну држао јо надзиратељ говор. По свршетку св. летурђије, којој је учествовала множина народа и осим споменутих евештеннка још друга два т. је дотичнп парох госгг. Петар Зорнћ и госп. Рађеновић парох осредачки, изншао је народ из цркве са свештеницима уз појање тропара храму. Пред црквом постављен бијаше сто са освећеном тај дан водицом, кдо и богојавленском, св. часним крстом и босиљком. Пред украшенијем столом стајала су звона мало подигнута а око њих на именовани им кумови: Вучен Миљуш и Вучен Пилиповић, оба земљодјелцп пз Цвјетнића. Код стола стојаше свештенство и надзиратељ, који отпочне освећење звона по „Дополнителном Требнику" од Николајевића. После освећења и шкроњљења народа буде свечан објед, на ком је више здравица пало, тако, први је подигао надзиратељ Новаковић за здравље и дуго живлење Љеговог Величанства Франц Јосифа Г. у истој истакнувши, да под моћном управом његовом хитрИм кораком напредујс по дизање св. богомоља, школа и других просвјетних и корисних завода те позвавшн народ на непоколебиву лојелност и приврженост премилостивом Монарху. Здравица је од свих прпстуиних са слушана и примљена одушевлЈено а пропраћена је са царском химном. Другу, поднгао је парох басташки г. Иваковић за здравље нашега општељубљенога архи пастира и добротвора госп. Ђорђе Николајевнћа. Она пропраћена је пјевањем: Тондеспотин„ .... Трећу истакнуо је надзнратељ, Високој Земаљској Владн, која се неуморно трудн н ради о користи, бољнтку и напретку миле нам домовине Херцег — Босне, пропраћајући је са „многаја љета". Четврту иапио је учитељ