Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 36 б

а то значи, осим спирања праотачаског грпјеха, обраћатп дјете нашој послушности. Поелушност је иајглавније средство за хришћанско васпитање. Гдје нема послушности, ту нема ни разговора о напретку у раду. У сваком послу послушност се изискава, а код хришћанског васпитања на првом мјесту. „Гдје се старији не слушају ту Бог не помаже", вели наша народна пословица. Да се код дјетета постигне послушност највшне стоји до друштва, у коме се иалази. Особито кућна чељад, с којима дијете највнше борави треба да су међу собом, једно другоме послушнн; јер све, што днјете види да други ради, тежи да н оно само то исто ради. Осим тога дијете треба довол>но да има .л.убапи и иовјерења нрема својим васпитачима; а то ће опет зависитп највише до самих васпитача. Васпитачи треба да поступају са својим васпитапицима тако, како ће пм овп све вјеровати и како ће их вољетн. Волите вп своју дјецу, па ће и они вас вољети; али то волење не смнје бнти мазење. Васпитач треба вазда да је дошљедан према свом васпитанику и да му говори нстину. Дјетету се несмије нппошто обећавати, што му се не мисли учинити. Ако дијете нешто од старпјих захтијева, треба га задовољити; но ако је то немогуће, или се због њега не смије, онда га треба о томе на иеки начпн увјернти. Ал кад се иак не може ни увјеритн, онда се каже да је то само једноме Богу могуће, а не нама; и оно треба да нашој ријечи вјерује (догмат). Даље, дпјете треба да нма и вол.е за оним што радн. Да дијете има воље за нечим стоји највпше до тога како се сами васпитачи за исто заузимају. 1Пто се пред дјецом ради треба да нде од

срца, да је весело и с вољом, па ће се то и дјетету допасти. Нека дијете ништа не ради под притиском туђе воље, пего нека је слободно у својим пословима. За дијете треба бпратп такове радње, које му неће доноснти нн физичке ни моралне штете, н које ће одговарти његовој тјелесној и душевној развијеностн. На дијете треба вазда пазнти, по та(со да оно не осјети у томе каквог дупзевног притиска. Дијете не треба водитп на опасна мјеста, а — уклањати испред њега све, што би му шкодило, било тјелесно или морално, док не добије толнко душевне снаге да само разликује добро од зла. Да се у дјетету створи воља за нечим требају извјесне побуде. Пзнх има много н разноврсне су, те остављају и разне упечатке на, души дјетињој; због овога веома је потребно, да васпитач пази на пзбор средстава, којнма ће побуђивати дијете на неки рад. Много стоји до тих средстава хоће ли се дјетпњом вол.ом правилно управљатг. Многи уиечтаци, којп се од побуда задржавају на дјетињој души с почетка су тамни и нејасни, али доцније развијају се као пупољак на цвијету, п из њих стварају се разне мисли, као пз унутрашњих појмова п осјећања. Отуда је оно, што ћемо често чутн и видјети код мале дјеце, а чудићемо се, од куд она то знаду. Родитељи, односно васпитачи. треба особито да пазе, да пред малом дјецом ие говоре и не раде оно, што бп било ненрпстојно; изговарајућн се да дпјете ово или оно још не разумије. Ово нам јасно казује како с малом дјецом одмах нз почетка треба поступати, па да се у њнма развије правнлна нол.а и здрав разум и да се сачувају доцније од неваљалих ријечи и рђавих радња, ,