Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 36 7

се не смије извињавати да дијете још не разумије ту неиравду; јер, ако и има вријеме када не разумије умом, али нема када неће срцем осјетити. При кажњавању дјетета треба много пазити и на темнераменат. Сва дјеца нијесу једнаке нарави, за то и казне у једнакнм околностима за свако дијете пе смију бити једнаке. Ако се дијете само од себе пече за учињеном погрјешком сувпшно га је за то још и казнити. За неку дјецу

доста је само опомена или пријетња, па да се поправе, док код друге и са највећим казнама једва се то постигне. Код осјетљива дјетета казна може много више штете донијети. но користи. —- Нада је плод вјере. За то код дјетета, у кога је вјера од природе развијена, казна или награда има много внше уплнва, но код онога, код кога је вјера затушвеиа или неразвијена. — Љубав је најбол>а награда за ДИЈете. (Наставиће се)

СВЕШТЕНЖК ЂОРЂЕ ПР0ДАН0ВИЋ, српски мученик. У славу спомена • тридесетогодишњег од смрти му 1864.—1894. Паписао: Мар. С. Поповић.

Сваки народ, сјећајући се својнјех: патријота, просвјетитеља, учењака, духовника, добротвора и мученика, доказује да има у себи племените н искрене осЈећаје; доказује, да је свјестап, и с пуннм правом мол?е тражпти удјела, међу другим просвЈећеоим народима. Народ, којн цијенп своје велнкане и мученнке, тај народ — из прогплости ствара садашњост; угледајући се на евоје узор — карактере. А, тијем се труди, да створн љепшу будућпост. Па како се моноги просвјећени народи могу подичити својом прошлошћу и својим синовима, тако и наш српски народ ннје — у томе заостао пза њпх; шта више, у погледу своје прошлости н својијех прослављенијех синова, може се подичптн — са размјерно внше, него осталн народи. Прошлост српскога народа бпла је славна. То је истинити факт; јер историја и споменпцп не дају лагатп! Српски народ пмао је доста својпх јунака, просвјетнтеља и мученика.

Колико бн их се само могло набројати, а још колнко их је заборав покрио ? — Нн броја се не зна: . . Из вијенца заборављеиијех српскијех просвјетитеља и мученика, с помоћу Бога хоћу овдје да изнесем живот једног мученика п свештеника, за кога слабо ко знаде; коме се ове годиие 8. децембра свршује тридесет година, од како је умро. Па, кад би боље приличило, него у спомен тридесетогодпшњице смрти му, да му сплетем и положим на гроб вијенац; вијенац, кога не ће вријеме унпштити; вијенац, који не ће увенути . . Потрудио сам се и прикупио, што сам могао о њему чути и дозпатн, те да му изнесем на јавност свнјетло име, нека се н овијем впдн, како је у српству било чврстијех карактера, који су у највећој невољи славили Бога, а не дали свога образа и поштења. Јодан измефу српскнјех мученика, јесте покојни Тмрђе ПродановиЛ свегитеник, уччтељ, слаткоијевац, краснописац, књигбвезац и иконоиисац.