Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 454

В.-Х. ИСТО т ЈНИК

Св. 12

Кад је сарацински Калифа сазнао за тај догађај, зовне себи Дамаскина да му нокаже осјечену руку. Кад се увјери, да је рука са свнјем здрава, замоли Дамаскина, да му исприча на који начин излијечи руку? „Господ је мој љекар, којп је кадар свашта излијечити, он излијечи мене, преко пресв. матере своје" одговори Јоваи. „Ја осудих тебе без икаква суда, не испитавиш клевету, која је на те наметнута. Прости ми добри чочјече а ја ћу се старати свима силама да загладим своју кривпцу иред тобом". Казавнш му Калифа те ријечи, понуди му да се примн управитељства над цијелом области. Али попхто је Јован био већ наумио оставити сву славу свјетску и желио да остале дане проведе Богу на служби, замоли Калнфу, да га пустп из Дамаска а да у самоћп живот проводп. Узадуд се труђатпе Калифа, да га зауставн, но намјера Дамаскннова би непоколебива. Калифа га отпустн најпонтље са рнјечима: „Ја ви^у, да немам власт угуттти ти ту жељу у грудима твојим. Иди куда те зове судбина твоја"Вратпвнш се Дамаскин кући својој разда све свсје имање на свете цркве, на сиромахе и заточннке, на сроднике и вјерне служнтеље, опрости се са свима, те сам у друштву са Космом, упути се на покдоњење гробу Господњем у Јерусалпм. Недалеко од Јерусалима основао је био св. Сава освећенп на двнје стотине година прије рођења Јовановог велики манастир 1 ). х ) Лримједба. Манаетир с.в. Саве освећеног лежи од источне стране према Јерусалиму, бдизу ријеке Јордана, баш тамо гдје поток кедарски у ријеку Јордан утиче. Мјесто, гдје је овај манастир направљен, звало се у Библији Јосафатова или плаченна долина (Вукићевић Житија еветпх). Превод.

У овом манастиру ред је тако добар био, да су га послије у све саборне и манастирске, а послпје н у остале цркве примили. Дамаскин дође у овај манастир и замоли игумана, да га прими у број остале братпје. Игуман познаши, да пред њим стоји Дамаскин, човјек славна имена и хришћанин славније дјела, који је не само у околини него и на далеко чувен био ради хришћанскијех особина, обрадује се, што је имао част, да таквога прими у број браће своје. Сваки, који је желио у друштво овијех побожнијех људи примљен бити, морао се учити и припремати за строги пустинички живот код кога старца из истог манастира. Тако и Јоваи. Пошто га је игуман преставио калу^ерима, даде га једном старцу, да га привикава на строги пустињачки живот. Примивши старац Јована у своју собу поучавао га је да не ради ништа по својој вољи; да прије сваког посла призивље Бога у помоћ; да не држи много на своје знање; да увјек има пред очима, да човјек ов^е на земљи док год жпви може у гријех пастн, с тога да буде увијек на опрезу; да се не дописује са познаницима који су у гра^анском стан.у; да внше ћути него говорп; да пјесме не саставља. Јован на то одговори старцу: „Ја сам све мисли и све тежње посветио једино на то да хвалим и славим Бога мога у духовиим пјесмама, но ти мн то забрањујеш. Ја се покоравам твојој вољи и од данас више нећу пјевати"По томе старац желећи да упозпа послушност Јованову, сабере доста плетенијех корпица, што су монасн у корпст манастира плели преда их Јовану рекавши му: