Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

изразом, или, говорећи језиком школе, машеријом и формом. Диа I. Јеванђеље Јованово разликууе се од осшалих садржгтом. У производима ума чоијечијега избор иредмета, који улазе у састав њихов, свагда зависи од цијељи, ради које се назиачује сви ироизводи. Аиалогио с овим, и садржина Јоваиова Јеваиђеља, без сваке сумње, мора се подударати са цијељи, ради које је оио назначено; и разликује се од садржине осталих ЈеванЈ>ел.а тим, на име, што има особиту цијељ. А каква је ова особита цијељ и на какав начин садржина Јованова Јеванђеља има особити карактер? А. Каква је особита цијељ Јованова Јеван^еља. Цијељ Јованова Јеванђеља, о којој тако миого дисонирају писци, најјасније ће се иама открити, ако, на основу историјских доказа, одредимо, какве су околноети располижиле и навеле апостола да иапише Јеван^еље. Од такових околности историја нам представља двије. 1). Прва је од н>их: прегледање Јеванђеља од Матеја, Марка и Луке. Кад су она била предложена Јонатту, он је дужан био видјети, да вијести о том, шта је чинио и чему је учио Исус Христос, не могу се окренути само у усменом предању; и ето већ показала се потреба завршити их у писмене поменпке. Из броја дванаест Апостол^ при крају првога вијека није остало говово никога, осим Јогана: међу тим царство Божије расло је, жеђа слушања небесне благе вијести множнла се. Многи почеше описивати велике дога^аје јављања и живота Исус-Христова: но ови многи унесоше доста лажних прича у своје поменике.

Да би предали чпсту истину савременом и будућим поколењима неколицина примише на себе рад тачнога иптраживања свега, што су предали први очевидци и најближи служитељн Слова 1 ). Мотриоцу тајана будућих догађаја видљиве цркве до краја њеног земног битисања, при нрегледу овог неоцењеног рада, не могаше. а да му се не представи праведно питање потомства: зашто су о тако изванредним догађајима муком ирешли очевидци? „Ако је ова неколицина", могаше мислити Јован, „писала истину: то је сад моја дужност, бар штврдпши ову истину 2 ). Спттси три јеванђелиста престављаху слику земног живота Богочовека. Она је садржавала дивне црте, особито Његовог еиољашњег живота. Пророк и чудотворац беше нацртан на њој у потпуиој свјетлостн. Али неки зраци Божанства, дјелимице ухваћени рбиховом кичицом , стављени бјеху као да су у сјену. Људи, свагда кратковиди у стварима Божанственима, могаху се зауставити на љепоти цвијетова. на днвним цртама, и не постигнути духа, који одушевљава ову Божааствену, у остаЈ ) Види: Лук. гл. I., ст. 1 и след. 2 ) Да је Јован. при пиеању свога Јеванђеља, имао у виду међу осталима такову цијељ, то свједоче докази; а). Јввсевија. Ист. Цркв. књ. Ш, 24. Нагј ђг Мар-/.ои 7.6 Аоиха т«7 хат'а5тоЈ)$ ЕиаууеХЈшу 1ГјУ 1ГЕпо:Гј[1гчш. '1масраас хох гЉпа у^бчоч аурасро '/.еургдхг^оу хгј$'Јуцат:, тгХос ха: ега тг^ усасрГјУ еубвту то:а$бе ~/оср!.7 абт.Ја$. Тбу тгроауаурасреутсоу тр:&7 вГ/ тсартад ђбгј ха: егј аотбу бабеЗо|те70)У, алобеЕааИа: сраоту <5;Лг;8-есау аотоГд етајхарторгјста^та. б) Јеронима. Бе утз Шизћ - . с. §•. Е1;аНат саизат ћијиз 8сп'р1игае (говорио јеаанђељу Јована (^егип! ^иос! спт 1ео-188е1; МаИћаеЈ, Магсј е1: Еисае уо1итта, уп'о1)атег1Т сјиИет 1:ех1шп ШзТопае, е1; уега еоз сНхвае 1п'тауеп1; зе<1 иптз 1ап1ит атп, 1п ^ио е! равзиз ез1;, роз1; сагсегет Јоап1а ћ1з1;ог1ат 1ехи18зе, е!с. Да су и остали Јеванђелисти описали псторију првих двеју година службе И. Хрнстове, то показује свака хронологнја: и по тому у овом казивању је вјероватннм то једно, да је Јован потврдио истину првих Јеванђеља.