Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 262

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

Причао ми је кашње отац Стеван, да је овако готово у свима мјестима био иоздрављен и оваком попаром почашћен, разумије се недје мање. а негдје, више. Да ми је ко одвалио неколика шамара, чини ми се, лакше би ми било, него што сам 'наке ријечи чуо! . . Онаквијем није корист доказивати, јер се они много не осврћу на доказе. Мило им је примијетити, па шта било; и многоме се чини дика, ако што избаци и лупи, што се не пристоји разумном човјеку. Много их је у нас. који су јунаци на језику, а гдјетреба, да се човјек покаже, бјеже као да их није ни постојало. Овако радећи, рад нам не ће користан бити; овако штедећи нијесмо на правом путу. И, док год буде мало патриота, дотле ћемо забачени бити, дотле ћемо немоћни бити.

Но опет: Ја не очаја.вам! Ја се надам у свјесну браћу, који знају радити и зарадити; штедити и уштедити ; надам се у браћу, који знају од својијех уштеда на корисне ствари употребити, а зато ће им народ вЈечно благодарон бити. Потомство ће их увијек спомињати као узорне Србе, с тога нека на свима њима почива мир и благослов од вишњега Бога. Слава и хвала свакоме, који не живи за се, него и за свој народ! А на крају велим: „Нека се паметно и разумно употребљује зарада и уштеда, па %е мање бити суморнијех и шсноснијех дана. а Прими, драги брате, срдачни поздрав! твој у Христу брат: Мар. С. Поповић, пресвитер.

ЗАНАТ ЈЈ VII. писмо уреднику Возљубљени у Христу драте! Човјек је' створен да ради, јер не радећи не може се живити. Кнд је од потребе рад за сваког човјека, који живи, то су се људи мучили, трудили и измитљали поједине занате, и у току времена постајали су разни занати. Наравно, ти занати с ночетка били су несавршени, док су се временом бољи и бољи измишљали и употреблзавали. Тако је са разним занатима и радовима омогућен безбрижнији живот за човјека. Отуда су народи рекли: ^Занат је златан Што ће рећи: „Сваки занат, који појединац, или више њих уттребљују и знају да чримјењују за корист човјечју, доноси добит и награду, и До воље је свакоме човјеку, да бира какав хоће занат, а благо си свакоме, који изабере онај занат, за којим му срце те.жи; јер, што човјек жели, то радом и занатом постиже. Још боље у свему успијева онај, кога на рад упућује челична воља

ЗЛАТАП. Бос-Хер. Источника". Разним занатима, постигли су људи — промишљајући, таки успјех, да се људским рукотворима и производима задивљује сав свијет. Докле може рад и прегнуће дотјерати! Сви просвијећени народи брину се и подижу разне занатлијске школе и радионице. Такмаче се, ко ће боље успјети — у коме било занату. Подижу се школе и радионице — као гпто рекох — па се, учећи се знању и оплемењујући људска срца науком, уче уједно и занати. То се с тога чини, да сваки занатлија може изаћи на поприште, пред образовани свијет пред ителигенцију, те да разумно знаде свој занат на бољу корист употребити. Таке занатлије, које поред заната знају се у свијету наћи знањем и предусретљивошћу, они се с правом могу надати срећи и благостању, како ввојој и своје породипе, такоће с правом могу очекивати плод благословен и по онај народ, из кога су поникли, а и по ону државу, које су поданици. Када смо освједочени и убијеђени, да се без заната не може и када се осврнемо на наше просте занате, морамо пожељети, да и наша дјец