Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7

в.-х. источнмк

Отр. 271

и похвалних дјела ; јер ријечп пролазе а дјела остају. — По томе дакле: ако сами старији не похађају свету цркву; ако срамно говоре и псују, ако на другога лажу, и по другим хрђавим и непоштеним путем ходају — што због срамоте и Божје страхоте спомињати не ћу — онда су душмани својим млађима, јер св. писмо вели: л Ви оци! не раздражајте дјеце своје, него их гајите у науци и страху Господњем" (Ефесц. 6. 4); уништитељи своје куће и напретка, скврнитељи св. вјере и имена српског, служе на тако ужасну срамоту, како своју и своје куће, тако и својих ближњих сродника и пријатеља. И ја не знам, чије би срце тврђе од камена било, да га не могне данас, овдје у светој цркви, разблажитп топла молитва и тихо вјејање животворног Духа; чије ли око од нас неће родитељски надзор и пажњу трезвеннје водити над својим млађим и подчињеним, нека би нам сванули још бољи дани чистоће и поштења, дике и поноса српског — што је вазда својина наша била. Благочесшива б-ра%о! ) Осим славе, коју данас славимо за успомену силаска светог Духа на апозтоле и ученике Христове, — имадемо ми још један старинама освештан црквено-народни обичај, који ћемо мало послије, овђе пред св. црквом, а у средини наше општине свршавати. Тај свети обичај зовемо ми „свећење масала", илити молитве за љетину, те су се многобројна браћа и из даљних мјеста сабрала. да се у братској слози п љубави хришћанској Богу помоле за здравље живих, упо-

којење умрлих и изобиље плодова земаљс^их; нека би нам у братској слози молитва снажнија и код Бога пристуначнија била. Зато дакле, браћо мила, приступите светој молитви и из дубине срца подигните побожне мисли, с којима сте данас овдје дошли — небу горе, те испросите благослов Божји: да вам љетина уроди изобилним плодом, и да је здраво саберете у житнице своје и на корист употребите. А то ћете лако ностигнути, ако будете пазили, да се не огријешите радећи у велике празничне дане, у које Бог и света црква забрањује радити. Видио сам својим очима, да на велике празнике, више пута радите, пак и Ца други и трећи дан Духова, а неке радне данове светкујете и у беспослици проводите. Недај Боже! да би се то и од данас код вас опазити могло, јер с тим нарушавате закон Божји п св. наше цркве; убијате род и берикет љегине своје; падате у немилост код Творца неба и земље, који нам заповиједа: „Сјећај се дана одмора, да га светкујеш. (4. Зап. Божија). Вагна побожна пажљивост, евједок ми је, да сте сваку моју ријеч пажљиво саслушали и дубоко у срце и душу засадили, одаклен ће се из дана у дан развијати још мирисније — међу вама — рајско цвијеће: слога, побожност и поштење; чврстоћа у ев. вјери православној и народности српској. — Амин. У Осјечанима , први дан Духова 1895. Остоја Пантић, свештеник

ПИСМА Пише својему куму Д(Нас Писмо друго. Мили куме! Прије два дана нестало ми је и уља и жижака. А то ми је баш доста нашкодило. Јер, не имајућп свјетлости да читам свето писмо, којијем забављајући се одгоним тугу са срца, много теже и несноснпје било ми је чамити у тамници. Минути као сати, сати као дани а дани као мјесеци — дуги су мп се чинили. Поред тога био сам и мало болестан. А како и не бих био? —

ТАВНИЦЕ. К, богослову: Ненад. вак). Јутрос ми је донио Ник. Др. стакленце уља и кутијицу жижака. Намах сам ужегао и засвијетлио. При јадима, као да ми је свануо жељени дан и грануло слободе сунце. Хвала искреном пријатељу; до неба му хвала! . . . Бог му платио и зајам вратио у пошљедњи дан! — А овако не учини мој мили пријатељ Ђ. П., ма да му је стигла до ушију „поручителна" молба невољника тамничког; јер су у њега впсоке мудрости, себични надзори крупни п срце