Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 276

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

Мати Божја, заступница свију нас, са свима светитељима моле се Господару неба и земље, старјешинп муње и грома, да нам да среће, здравља и напретка. Али, ако мп не будемо увијек посјећивали неђељно и празнично свете храмове, све силе небесне окренуће лица од нас, и онда тешко си нама! За што ће нам цркве, за што ће нам украшења цркава, за што трошимо толпке новце, за Ш!о губимо толпко вријеме, кад не идемо редовно у цркву, да у заједничкој молитви захвалисмо Створитељу на дару милости'?'? 0, браћо српска, православна! На сваком кораку, у сваком мјесту, који год не посјећују своје цркве, тима грози велика опасност — опасност за душу. А душа је свјетлост тијелу. Погледајте браћо, да је мп.шна виђети вас .оволико на овоме светоме мјесту! Моју душу нека необична радост обузима, јер вас видим на хиљаде, код озог ново освештаног храма, да се Богу молите. С мојих очију убрисали сте ми данас сузе зкалоснпце, које сам лио"-за синовима српскимправославнпм, што слабо, или никако не ће да посјећују цркву своју.

Овакп састанцп сачували су наше српско име. Данас су многи занешенн свјетским сластима и ужпвањима, па презиру своју цркву и свештенослужитеље. Који тако раде, њих ће самп Бог презрети, јер су они врло слаби, да војште против цркве хришћанске - православне ; јер је православна црква одржала побједу на све вјекове. Па ево браћо, погледајте! И ово је једна задужбина, — задужбина побожнијех Срба и хришћана, којп не пожалише труда, те подигоше овај свети храм, да се Србадија скупља на молитву, да се моле Богу за ктиторе и приложнике овога храма. У заједничкој молитви помолимо се превишњем престолу за здравље Његова Величанства, кад нам је дозвољено подизати св. богомоље. Помолимо се Успенију Богоматерину, да нас заштити и да буде наша заступннца, молећи јој се умилном пјесмом: „В ћ рождитк^ д^кстео [0}сринили еш, ко оугп/иш мЦл нг ш:ти'ки,м |си Еогородиц!: прнтдки лжа есн кт* жнкот& ,11(1ти [8фн жикотн, и ,иолиткл,чи ткои.ии иЗ^иклАшн ш [.шрти д8шм нлша !" Амин. У Невесињу. Марко С. Поповић, пресвитер.

ДВПЈЕ СТЈ Овђе у Бихаћу настанила се је још за окупације једна српско-православна породица из Кардовца горњега. Та породпца потиче од једне старе свештеничке породице, која се је, по доказу из старе Србпје још при опћсм селењу Срба у Аустро угарску преселила, те је том приликом пренијела и лијеппх ствари, које су нешто ради нужде и оскудице, нешто опет због непознавања праве вриједностп њихове, пропале и унпштене. Један потомак је те породице г. Милан Мрђеновић, којп се сада у Жегару код Бпхаћа надази. Он је сачувао двије врло лијепе иконе, за који приповиједа, да су доста старе и да он не зна од куда оне у њпховој породици. Само су му вели — приповиједали, да су те иконе од давнпх времена прелазиле с оца на сина, па тако и до њега допрле. Оставши г. М. Мрђеновић, удов без супруге, поклонп ту једну икону (св. Тројице)

РЕ ИКОНЕ. у нашу цркву бихаћку а другу (св. Вогоматере) продаје једном трговцу овђе, чини ми се за 40 илп 50 фор. I. Икона Богоматере живоппсана је најецно ставној даскп, која је од зада са двј'ема пречагама утврђена, да се неби случајно раставила. Даска је превучена с лица са неком кречном материјом, а по овај ударена је зеленкаста боја, на којој је жпвописан иик Богматере. Богородица држи Исуса на лијевој руци, као обично. Она је лица нешто дугуљаста као и Христос, са обичном једноставном повезачом, од које се изнутра впди зелена боја. На рукама су јој нароквице (нарукавнпце) а под овима хаљина опет зелене боје. И Христос је у зеленој одори, преко које је заогрнут са дугим огртачем, и то по лпјевом рамену п преко доњега тијела. Покрај главе