Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 275

старали се, да чинимо свака добра,. . . ако Господ не буде у томе нам помагао и склањао наше срде на оно, што је за нас добро и потребно" 1 ). А сада ти још један пут кажем: немој много полагати на одлику или на врло добро нити замишљати какву особиту слободу и срећу у својој будућности данашљега времена у нашпјем кршнијем горама. Чиста савјест —• без гријеха, и скромност душе без величања\ своје безиријекорно владање и 1го њему љубав и помоћ пријатеља: — ето то је и Ђ слобода и среЛа и , коју ти једино тражи и и ње се држи. А ово је мој свјет по искуству. Гордости и самопоуздања, прецјењавајући своје евентуалне способности и држећи себе за ври једна, чувај се као од ватре; јер све твоје и способности, и вјештина знања, и имање, не вриједе колико деведесеш и девети дио једнога 1 ) Каеијанов разговор са оцом ПаФнутијем.

разлога онђе, ђе тн се суди. А слушај шта говори блажени Павао: Јер ако ко мисли да је што, а није ништа, умом вара себе 2 ); да не мислите за себе више него што ваља мислити 5 ). У иисму иза овога говорпћу ти о некијем врлииама, које ће изнуђиватп, с обзиром на светињу службе, од тебе онај, који ће те по вољи божјега промисла увести јавнијем посвећењем у цркви у службу божјега винограда. За то имај расположена духа и воље, да примиш што ћу ти говорити, „Разумиј шта говорим; а Господ да ти да разум у свему" 4 ). А међу тијем прими поздрав и пјеливање у Духу светоме од твога искренога кума из тамнице. г ) Галаћ. VI. 3, 3 ) Рим. XII 3. испор. I. Кор. VIII. 2. •*) Тимот. П. 7, [Наставиће се].

БЕСЈЕДА НА ОСВЕЋЕЉУ ХРАМА.

Благочестиви ХришИани! Великпм промислом Божјим, а благословом Високопреосвештеног гоеподина Митрополита Серафима Иеровића, освети се данас овај свети храм Успенија Мајке Божје. Из разнијех мјеста ево се скуписмо, да величајно прославимо ово ријетко славље; дођосмо, да будемо учасници ове лијепе — Хрнстом благословене установе. „Рд/е су два или три скупљени у моје име, ту сам и ја међу њима и говори Спаситељ. Срца су наша радоснија, кад видимо оволику скупљену једнокрвну браћу — дичну Србадију, који су дошли, да се помоле Вјечноме Творцу, да нас настави на дјела света, дјела блага, да Га славимо и хвалимо ко Бзегови прави сннови и шћери. У општој радости поздрављам вас, православнп синови, са Христових ријечима: ^Дађите синови и шАери, да вас научим страху Господњем А.гдје ћете бољег мјеета и наћн за то,него што Је православна црква? Она је скупштпна правовјерних људи, ^који V јединству истините православне вјере, надежде и љубави, живе под јед-

ном главом Хрпстовом. А чланови те цркве, то смо ми. Српски народ, од како је примио православну вјеру, од вазда је показивао, да му је мила црква; држао је, да му је црква поред школе права светиња потље Бога. У невољи и биједи, трчао је Србин под окриље православној цркви. Она га је прпмала раширеним рукама и утјехе му пружала. Ми, данас доказујемо, да нам је црква мнла ! И, треба да нам је мила; јер нас учи: да љубимо истину и правду; она нам препоручује, да смо трпељиви, а триљење је грка трава, ал слашкијем плодом рађа. Браћо хришћанска — православна! Немојте охладњети према православној цркви! У највећој радости дођите у цркву, па захвалите Створитељу на дару и милоети, а у биједи потеците, да вас заштити и пзбави муке видовне и невидовне. Анђели на небесима данас се веселе и радују, видећи нас браћу једне крви, радују се, што смо дошли овом светоме храму, да славимо и хвалимо име Вишњег Бога. Христос Гоепод благосива нас!