Босанско-Херцеговачки Источник

С тјј . 274

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

да нпје имадо на себи тога печата ни толико, колика је могла бити саодговорна пошљедица узрока. Иу, узимајући у обзир, да је суд у руии онога, у кога и власт, а власти се свак повиновати мора, по томе сматрати и осуду као прпродну каштигу гријеха (јер се с-уди у име правде), ја сам драги мој, потпуно признао оно, за што сам осуђен. и обећао плодове кајања. И ово је врло вриједно искуство за сав живот свакоме, ко рачуна на себе, на своју част и средства за опстанак у овоме свијету. Али пошљедице преступака оваке врсте, као да у данашњем времену, скоро свуда, трају за дуго, а не ријетко и мјестимице кроз читаву будућност! Мене су. истина, научиле памети, али је доцкан. Ни најсрдачније кајање не може изравнати провалију, створену односнијем гријехом. вити надокнадити оно, што је тијем изгубљено. -- За то у овакијем стварима, безуман је сваки који отвара уста евоја, а мудар који зубима затвара језик свој. Али све иде горе иза горега. Свијет је препун зала, којима човјек робује. Све ово, што познадох на себи самом, на својему искуству, све је малено и незнатно у сразмјеру с онпјем, што ми је пошљеднијех дана зготовило глупо безумље онијех, којн отњуд немају промућурноств и пакосна освета непријатеља. — Пошљедице тога најтеже су, а по којима сам замишљао у ђачком жпвоту. Ах, кад бп се могао повратити опет онђе, ђе сам бпо, кад сам шљедовао безумљу њихову и бити оно, што сам тада био: знао бих цијенити прелијепи ђачки живот, који је најсветији међу животима; знао бих поштовати звање оно, и знао чувати благо будућносши 1 Данас пак, када знам, да се не враћа натраг оно, што је већ прошло најљепших дана; да је прошло вријеме кајања, тјешим само тијем што ти пишем. А за то ће ми бити једина награда, ако те за времена разувјерпм о ништавијеЈ! надама јавнога живота, пошто довршим науке, јер је све сујета; ако ти представим тешкоће, које те у њему тек чекају; ?ко ти својим примјерима дадем свјета, да познаш људе, који имају власт нада тобом, евентуално да знаш очувати себе од пзлива њихова гњева на твоју скромност. Али да моје писање уроди жељенијем плодом, неопходно је да пмаш у себи божје б лагодити, која ће те руководпти путем истине и мудрости, да се, унапријед познавши голотињу

неостварљпвијех идејала и замишљене слободе и среће јавнога живота, спасеш не гријешећи по безумљу ничијему. А за то, знајући да благодат спасава 1 ) и просвјећује ум 3 ), снажи вољу за добра и племенпта дјела и љубав 3 ), и пуни срце надоми утјешавањем 4 ), даје уму добре мисли и срцу морална осјећања 6 ), помаже у свакоме доброме и Богу угодноме дјелу 6 ) и лијечи душевне ране и тјелесне бољетице 7 ), — не одступај нигда од дјела закопа , да те она никад не остави. нити у ђачком нити у јавном животу. Јер чинећи дјела по закону, и слушаћеш ушима, и гледати очима, и разумјевати срцем својијем 8 ), а тога дара немају сви, који гријеше о законе. Не одступај од од благодати, а она ће те научити свему што је добро п поштено; и тако нећеш гријешити. Јер ће ти она обавјеиЉавати разум, подржавати добру и расположену вољу, и склањати је, да тежи за онијем, што је добро и праведно, што је Богу мпло. Знај добро кумашине мој, ако оступи од тебе благодат — помоћ божја, — а то ће бити чим пођеш путем безумника, путем жеља мла! дости — путем безакоња, — постаћеш по све слаб и немоћан, остављен самом себи. Твоја ће душа, у ссуству божје благодати као птпца у пруглу, што је у власти ловца, бити у власти пакосног непријатеља људског спасења — ђавола; јер ће морати да чинп на взљу неваљалијем тежњама тијела, угађајући им, а то и јест посао ђаволски. Ава Доротеј вели: „Наша радња, наше старање има потребу у божјој помоћи. За то ми у сваком, па и у најмањем дјелу, морамо молити Господа, да нас он једнако помаже" 9 ). Само онај који има у себи божје благодати, у коме је, на име, Господа он у Господу, може надвладати и неваљале тјелесне жеље и страсти, и зле п покварене људе, и пакосног ђавола тога нечастпвог завидљивца нашега спасења. „За то ми треба да смо увјерени, да никако не можемо достнћи савршенства својим трудовима, и усиљавањима, па ако би, колико је год могуће, ') Римљ. VII. 18. 2 ) Ефее. I. 17. и 20. 8 ) Римљ. III. 16. 17. ") Рим. XV. 13. VIII. 26. 5) Тамо VIII. 26 II. Кор. Ш. 5. в ) I. Кор. XV. 10. Гал. V. 22. 7 ) Јован XX. 22. 23. I. 9. Јаков V. 14. и 16. 8 ) Иеаија VI. 10. 9 ) Види монаш. економу наставл,ан.е. Питање 4.