Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 322

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

ЗАПИСИ ИЗ ПАСТИРСЕОГ БОГОСЛОВЈБА. Саставпо ректор кијевске духовне семинарије Архимандрит Борис. Превео Григорије А. Николић свештеник у Митровици. (Наставак).

0 позиву пастирској служби. За свакога човека, који се приправља за свештенство, врло је важно да буде убеђен у свом истиннтом познву за ову високу службу, да ју је примио на себе не лакомислено, него са смнреном надом, опрезношћу и шта вшпе с радошћу. Њему не приличи да исећа страха, који слаби и доводи до очајања, кад он има прави, трезвени и достојни поглед на суштину хришћанског свештенства и његове потребе, ма да може он у исто време потпуно знати но достатак свога њему приуготовљења. Ми смо у намери да нзложимо овде неколико доказа о неопходности, суштшш п знацима божанственог позива к свештенству. Неопходност божаственог позива види се: 1) Из св. Писма. Идеја свештенства у св. Писму, будући идејом човека, који узима на себе особиту поруку или дело неопходно садржи у себи мисао и о особитом, нарочитом позиву онога, ко приступа свршавању датог му дела. УСтаром Завету налазимо ову идеју изражену у бројевима: ХУ1И, 7: „да служите службе у дар свештеиства вашега: и ко би други приступпо, да се погуби", код Ис. VI, 8 ,, ево мене пошљимене"; ЕХ1, 1: „ Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јавл.ам добре гласе кротгспма, посда ме да завпјем рањене у срцу"; код Јерем. I, 4—7: „И дође ми реч Господња говорећп: пре него те саздах у утроби, ::гтах те; и пре него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те. А ја рекох: ох, Господе, Господе: ево

не знам говорити, јер сам дете. А Господ ми рече: ге говори: дете сам; него нди куда те год пошљем, и говори што ти год кажем"; ХХШ, 32: „Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и прнповедајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нисам послао, нпти сам им заповедио: и неће ништа помоћи т<?ме народу, говори Господ". Ко проповеда реч Божју> не будућн послан на ово, тај проповеда без корпсти; тако је то било пре, тако је и сада. У Новом Завету Господ наш односи место у Ис. 1X1, 1 на властпту службу. Код Мат. 1П, 16. 17 описано је крштење Хиста пред почетком Његовог деловања службе за спасење људи, а код нстог јеванђелиста у гл. ХУИ. 5. Сам Христос показује на свој позив да проповеда Јеванђеље. Код Јов. ХП, 48—50 Христос се позива на чнњеницу Свога позива к проповеди; а кроз њега, добиди су позив да проповедају Јеванђеље и сви хришћански служитељи. .У X. гл. Јов. јеванђеља Хрнстос говори о Себи, као јединим вратима, која воде у свештенство; сви који иду другнм путем јесу лопови и разбојници; само је онај прави пастир, ко је назначен за таковог од божанственог Пастироначелника. Мат. IV, 19: „грддита по <ин"к, н соткорн? км локцл чмок^кколп*". Марк. Ш, 13: ,,И нрнзка и\же рт/.мц{ са,и к: и придошл кт^ не,и8. II СОГКОрИ ДКДНДДЈСАТе, дд кбд8т'к ск нилгк, и дл пош/штт* и^ нропок^кдати". Јов. XX, 21: „Рече Ж( и,И'К Тс8с г к плки: (ИИрт* кдж к : мкоже посла <иа Отецт*, н аз'к поскмлнј кк|". Дед. ап. ХШ, 2: „слЗжлцшгк же илгк Го,