Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 323

гподеки и постАШ, ћ1|Мсл, рече О ватми : Ш^уклнте /ии ЕариакВ и Оабла нл д 'кло, нд нше призк4Х"К ихт^". Дел. ап. XX, 28: „Ени/иаите 8ко сек^к н кс {/ и8 стадб, кт^. нелше кас г к скатк 1 поста'кн ешскопк!, пасги церкокк Госиода и Еога, к>ж« стлжа крок'|'к> скоек>". 1 Кор. Т, 1 : „Паучлт* зкант* Дпостол^н Нсбск Христокт*, колсн> ЕожТло". Тит. I, 3: „Шки же ко кре<иена скоа слоко ское пропо» г/кданУел^-ћ. еже л^н-к порбчено кмстк по по= кел'кн?К) ОиасителА нашегш Еога". 2 Тим. Т, 9: „Опасшагш наск и призкакшаг«) зканилп* скатнлгк ". Последгће речи могле су се односити и, по свој вероватности, одиосиле су се нарочито позиву у хришћанско снештенство, у ком су участвовали и ТТавле и Тимотеј. Позив од Христа ап. Павла на службу, будући необичним и чудним у спољашњим цртама, по суштини својој беше идентично с божанственим позивом сваког другог хришћанског пастира, као што је ово јасно из непосредног ступања апостола у одношаје према хришћанској цркви и из његове службе; он се није оглушио небеснога виђења, него се покоравао позиву Учитеља, који је био за њега као особгзта порука да проповеда Јеван^еље незнабошцима. Желети је, да сваки, који иде за тим да прими свештенички сан, да се сваки предходно промисли добро о томе, шта значи ићи, пе будући послан или позваи, шта зиачи упасти у виноград Вожиј, не будући на то опуномоћен, видити се самовољно на пољу, не чекајући, кад Вог, својим премудрим промислом уредивши све, даје му које било дело. А кад човек зна, да га није његова самовоља него намера Божја поставила на ово или друго звање, то ће га ово сазнање одржавати у свима његовим радовима. Кад кандидат свештенства не осећа у себи жеље да буде употребљен у својству посланика Божија, пека сам расуди о том, је ли полван радити у вииограду Господњем. Бог усађује у срцу човека љубав према служби, којој га позива; по овоме, боље би било за онога, који иде за тим да прими свештенство, да се напред убеди о том, да он није предназначен пастирској служби, него у напредак да се мучи недостатком наклоности за нспуњавањем своје дужности. Не треба да чека, да би му с више било показано, да није позван пастирској служби. Његов рођени разум и савест дужни су му ово казати. 2). Неопходност божанственог позива открива се из самога појма о пастирској служби. Пастир је дужан да буде позван од самога Вога. Позив служби, којасе свршава у име Божије и у којој се пастир јавља као представник Христа, може произлазити само од Њега. Дело ово није наше сопствено, лично, оно је —- дело Божије. По томе је и неопходно нарочити позив на ово дело, био ли овај спољашњи или унутрашњи. 3). Најпосле, о неопходности таког сведочи просвећена хришћанска свест. Реч, коју човек узима на себе, да проповеда, јесте реч Божја и он је не може разумети, ако му Вог не открије; јер проповед ЈеванТјеља, која му је од Бога дата, захтева унутарњег освећења и осветлења грешне, себичне природе човека, да би способан био навешћавати премудрост Божију на спасеније. Кад је савршена оданост у сваком другом делу главни услов успеха му, то колнко је пак више у ствари ово у одношају делу Божјем! Слуга Христов дужан је старати се да