Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 347

ггриродом ! нарочито сада у мјесецу мају, када се је овако романтичан предјео обукао у своју најгиздавију одјећу! Како данас лежи Б. Дубица, то мјесто није старо ; стара варопт Бос. Дубице, лежала је много ниже нпз Уну на исток и главне линије (улице) сујој сепротезалеодУне уз рјечицу „Моштанпцу " на југ правац манаст. Моштаницп, који се налази у планини „Козари" под чувеним козарским планинским висом „Медњак". Боже мој! куда су се поноеито уздпзалп лијепи домови српски велможа и властелина — туда су сада најбол.е земл>е кошанице и оранице, становника садање Дубице! И данас се, орућп налази којекакви зидина закопина огњишта, цигље и т. д.; особпто се позна тврди пут (цеста), коју управо води у планину „Кђзару" ман. Моштаници покрај рјечице Моштаннце, која извире више манастира у пл. Козари, тече правац крај манастпра п утјече у Уну ниже Дубице; п тај се пут не може обрађивати, јер је пун камена, пак ]е обрасто шипразпма по највише црнијем трном и бодљикавом купином, пак служи као добра жпвица и означава земље —- власницима међе и заграду земље с једне и друге стране живице. На тим развалинама прастаре Дубице, налазила се је и солидно зпдана српска прав. црква, на једном врло лијепом мјесту, што га народ увијек зове, „Црквпна"; на том се је мјесту налазило много тесаног камена и врло фини од камена урађени, као из сира изрезани цирада око цркв. врата, прозори и т, д. (који су (камен) (дубичани мусломани употребили при другом насељавању у своју корист) подобно изради (архитехтури манаст. Моштанице ! Из чега се закључно збиља мислити може, а и по тврђек.у срп. неки нар. пјесама — да је стара варош Б. Дубице,било једно историчко мјесто, које би у чврстој вези стајало и са историјом манаст. Моштанице! Прошлост бурна, и ратови силни, порушили су прастару варош Бос. Дубпцу, као и велељепоту цркву њену, која је била подобна ман. Моштаници, и та је варош Бос. Дубица била са свијем опустила, и била је вјековима пуста, док се опет свијет није почео насељавати — алп не, на старо сједшнте, већ уз Уну, према западу више; најприје су се почелп насељаватн мухамеданци а за овима Срби православни. И данас је жив Р. Б., којега је од 10. година

I његов отац Јован, пз Новоселаца довео у Дубпцу, који је од Срба православни први, срнску кућу закућио, и у њој своју ватрицу припирио! Р. II може данас битп око 80 година, он знаде живо и много о себи, својем покојном оцу Јовану, њиховом досељењу у Дубицу, као и другим Србима досељеницима у прво доба врло интересантно — да приповиједа, али у про^рам нашег „Источника" не спада, пак за то морам то прескочити и пријећи на црквено поље. Када су се тако један по један насељавали у Б. Дубицу, наравно да нијесу имали своје св. богомоље, ђе би се могли Богу иолити, него су ишли у село најближе „Агинце" ђе им је и њихов свешт. пок. Симеум Павић становао, ђе је била, нека мала дрвена црквица, и ту су се са највећим убјеђењем, под страхом Богу на молитву скупљали, а ишли би радо и манаст. Моштанпци! Но када се је мало по мало још већи број Орба прав. населио, отворпвши, трговине и занате, осјетила се је већа потреба да им у мјесту буде шихов свештеник и црква; замоле и ондашњег владпку у Сарајеву и овај им испослује код босанског валије — везира —■ ту дозволу, и они свешт. пок. Сим. Павића из Агинаца саселе у Дубицу, нађу му нешто кућице, и овај је у једној собици живио, а у другој старој кућици, била му је једна собица школа а друго ћелијица, ђе су се Богу молили ; тако се је то у оно доба деверало, особито овамо у Крај ини! Послије тога, са заузимањем честитог Србпна и вриједног трговца пок. Јове Гаића. сри. ц цркв. школ. општина сагради доста велику дрвену кућу (у оно доба град) која је по поли преграђена половина за цркву, а полоћина за срп. школу; та јо још за та је кућа прије много ове последње буне 1875. год. еаграђено, која и данас још служи срп. прав. дубичкој општинн за цркву и школу! Срећом није уз буну уништена; кад сз је народ 1878. године овамо из Аустрије повратио, Срби грађани односно српска прав. општина, брннула се је најприје да оеигура своју срп. школу, на тек онда кад узмогну, да праве формалну цркву; тако су се борили, док нијесу образовали у готовом новцу толики школ. Фонд, колико школске потребе захтјевају_ да се о интересу истог рачунајући. Годишње 12 % школ. сви расходи годиш. подмириватп могу. II ту су врло тешку околност прије неколике