Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 348

Б-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

године савладали, своју школу осигурали и ево је сада на другом племенитом и светом путу! Родољубива та општина поред свога сиромаш. материјалног стања. одважила се је, да поред своје осигуране срп школе — подмогне и себи св. прав. формалну солидно зидану правилну дркву. Са развалином и благонаклоном вољом и невољом и другом помоћи, наше Високе Земаљске Владе, са светим Архијерејским благословом, као ц топлом жељом Високопреосвештеног Господина Митрополита Ђорђе Николајевића, јест положен и освећен темељ будућој дркви дана 30. априла тек. 1895. године у неђељу на мали Ђурђиц. чрез бос. костајничког свештеничка, окружног протопрезвитера пречасног господина Јована Зечевића, уз судјеловање пречасне г. г свештеника: почасног проте Теодора Вујасиновића, пароха драксеничког; Јероманоха и насто јатеља ман. св. Моштанице Теодосије Бабића. Боже Павића пароха дубичког; Марка Павковић .ч пароха демировачког; Илије Кецмановића пароха Читлучког; Ђорђа Павића пароха Дворишког; Јосипа Ракића пароха Јеловачког п Илије Стојановића свештенике из Уштпце. Свечаност ова обављена је по пропису цркве слиједећим редом: У 9 1 / 2 часова прије подне, отпочета је св. литурђија у цркви; којој је чннодјејствовао ирото Јован Зечевић; литурђија је у најљепшем и најдостојанственијем реду, — уз умилно пјевање ученика и ученица српеке основне школе одслужена. По свршетку литурђије вођена је литија у своме прописаном реду, један пут около цркве, и даље продужена до на градилиште, гдје се има темељ будућој цркви освештати, Све што је нужно за освећење црквеног темеља, то је све у своме реду предходно, набављено, прирећено и све на евоје мјесто стављено, како треба. Свештенство када је већ дошло за свој приуготовљени и дивно застрти сто, положе на њ часни крст и св. еванђелије; преч. госп. прото Јован Зечевић — отпочне освећење са велегласно: „Б,1игоглокжт1 Богг нлшђ " уз звонење и пуцање топова, за овим са свештенством отпјева стихиру „Цлр шшнми" са великим тоном, као што он то као чувен и изврстан пјевац зна и умије. По свршетку кадио је преч. г. прото Јован Зечевић сву означену и приређену црквену основу „кја ј>ШШ, ИД^/КЕ Ш1Н0КЛИ11 ц (ј )кки КМТИ КлЈИТк" ПОЧвВШИ

од олтара према истоку нротиву сунцу п т. д. а чтец је читао „Свјати Боже" и псалам 142: „Гошодн 8ммшн /иолнтк^ ,иок)'''; по свршетку псалма наставио је г. прото освећење по дополнителном требпику стр. 1—20, и тако га је вјешто и полагано, правплно и разговјетно извео, пак оне све формалптете својим достојанственим држањем и умплителном мимиком — кретањем произвео, да је не само, на задовољство многобројног нрвсутног народа правосл. Срба и Српкиша, него на задовољство и других присутних сљедбеника вјерозакона, и народности — тако да се обред српске правосл. цркве наше сваком допасти морао! Особито пак уз судјеловање још осморице обучених свештеника, п уз умилног пјеннја ученика и ученица српске основне мје&не школе, — као и других добрих г. г. учитеља н Срба грађана и вриједних појача. На свима главним тачкама звона су звонила и топови пуцали. Све је на присутни овај дивнп збор, повољна религиозног утиска и душевног задовољства чинио, али када је свештенство са страхом и побожношћу при моменту положеног и дотле на своме мјесту лежећег великог дрвеног крста, који је 2 г / 2 метра висок био — приступило полагано дижући га и усађујући га у ископани ров, пјевајући тропар: кодр8зикш&А" народ је био дубоко у срце и душу тронут, да је многпма и многима бисер суза се низ лице и нехотице отисла: уживајући и осјећајући велику душевну сладост, радост и задовољство у ев православљу евом! Послије обављеног фориалног освећења, преч. г. Јован Зечевић прото, попео се на једно за њега већ приправљено узвишено мјесто, са крстом часним у десници руци, учинивши свој поклон народу, а народ њему, са збиља прирођеним му проповједничким даром изговорио ову красну слиједећу бесједу: Ео И/ИА Оца, и Оииа и скаткго ! Сж джк егож( [откори Гошодк, КОЗрЛД^е.ИГА И ЕОЗК([!«Ш,ША конк! Љубазни сртгски зборе! Гледајући вас овђе, како из мјеста и околине ове, тако и из удаљенијих крајева —- многобројно сакупљене и сабране, данашњој овој правој српској свечаности; гледајући и свестрано вас носматрајући — како брат до брата, сестра уза сеју своју, старији до млађега, сиромашнији