Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 327

АПОЛОГИЈА ИСТИБЕ илп Пртгговор на дјело Рбусћок^е ппШшге рго&зМопе г. Хамона. Од Јована Шарића, свештеника. (Наставак). Морал је искључива чврстоћа у свему п свакоме, а у војсци највпше, ири том војска несмије у буди чему да оскудијева. За то ми у побједи војске иад иојском видимо нешто друго, што г. Хамои не види, а то што ми видимо, то је воља драгога Бога. То нас је, а пишта друго, и навело, да истакнемо тему Давидову; јер ма ко био, ако је упућен вољом Божјом, свакад ће се наћи на раскртћу успјеха. Ако се одмакнемо од Биб.тије ако ће еамо и корак, ипак ћемо наићи на во.љу Божју, као пресудног судију у људским дјелима. О томе, факат је у француско-пруском рату. Иницијатива његова би заталасапа и примљена. Двије супротности се виде у њему: тј есн огрудност Наполеона IIГ. према прускоме краљу, с којом би бачена и примљена рукавпца. Али како? Наполеон III., инспириран својом познатом ратничком интервепцнјом у многпм пословнма, баци прускоме краљу рукавицу с ријечима: „ Ји се уздчм у својч оружје и у своју војначку м<>Л } да Иу побиједгмии иепрајатаеља", а пруски краљ на против одговара: „Ја се иадчм у Бога и у своју иравичиосш, да Лу иоби/едитаи иротаивника ". Ко је од оне двојице побиЈедио ? Побиједио је онај, који се надао у Бога н у своју правнчност, а ттбпјеђен је онај, који се надао у своју силу, а и сам је пао као жртва своЈе прећераностн. То тако бива. У Русијп је глас, којп одлучује побожностп религија, мптрополити су најближн савјетници двора; Русија је ријетко кад побије^ена била, а

свакога готово поојеђуЈе; шачица дива у Црној Гори чуда чинн; тамо се за мртву главу Бог не псује, а то је другим војскама јунаштво; војничка дисциплина у томе мртви сан спава! У поменутим земљама за то Бог п помаже, јер му се моле. Карађорђе, Милош, Синђелић и Хајдук Вељко трешњавим топо.м разбијаху Турке алп с вјером у Б01 а. Уредник новога листау Србији „Реда" г. Павле Мариновпћ у иодлистку бр. 10 на клику данашњих социјалпста и анархпста умјесно их алунира велећи им: „Мм Лемо, т. ј. социјалистима и анаршстима иоказати за то једно срество в-рло тросто и које их не&е много тируда сшатаи, а то јв да оставе друштво на миру са њиховијем утоиијама ,,а >>еп$аИоп " п т. д. " У Србпјп на иосе, а у Европи опет за себе, требало би да се то регистира п узме на ум. Морал и његова снага непобитпи су, ц ми јако волимо оие људе, којима је то идеал. Бог је снага; Божнјом снагом нигда нејачи неће бити побнјеђен. Душаново добро бјеше златно доба; а зашто? Зато што је он гајпо у дупш осјећаје побожности; зида цркве и манастире; закон његов створио је заштиту небескога и човјечег сјаја; —= камо среће да је његов законнк н дапас подлога у Србијп уставу и законима. Али оно што је горе, хоће да буде боље, и то јеторе, што то тако бива а хоће да тако буде. У д<^а шаиово не бјеше партизанства, за то је Србија п цвјетала; данас га има, за то Србнја назадује, опада и пати.