Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 220

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Св. Мат. 22. Зб.—46. И упита један од њих законик кушајући га и говорећи: Учитељу! која је заповијест највећа у закону ? А Исус му рече: ЈБубп Господа Бога својега свијем срцем својим и свом душом својом и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповијест. А другн је као и ова: љуби ближњега својега као самог «ебе О овимадвјемазаповијестимависи савзакон и пророци. Ето сте саслушали, браћо моја, како нам наш Господ у мало ријечи преставља скуп свих наших дужности. Све, што у животу чинимо или намјеравамо чинити, Он своди на божанску и човјечанску љубав. 0 заповијести љубави, тако Он вели, виси сав закон и пророци. Ако ту заповијед сравнимо с главним захтјевима старозавјетних писаца, она нас води у уводу нашег говора на питање: Зашто је дао Христос својим ученицима заповијест љубави као највећу и најбољу? Поппо у одговору на то можемо наћи најјаче побуде и узроке, да слиједимо светом позиву Исусову, с тога нека нас све без разлике испуни дух побожне молитве, па ће тада и овај час бити благословен. Зашто, тако се питамо, Зашто је Исус дао својим шљедбеницима заповијест љубави као највеЂу и најбољу? I. За то, јер је знао да је ту заповијест лако испунити; II. јер у испуњавању те заповиједи свака религија налази прави основ и прави циљ; III. јер права љубав према Богу и човјеку једино унапређава срећу и мир живота; и IV. јер нам она на циљу наше земаљске среће даје једину највишу утјеху. С тога је дао Исус заповијед љубави као најбољу и највећу. I. јер је знао, да је свакоме лако ту заповијест испунити. Ипак он сам вели: Мој је јарам благ и моје је бреме лако. У светиљи човјечијих груди љубав е први осјећај, који остаје пробуђен до поптљеднег издисаја. Као што сунце од изласка до заласва јнигда не престаје, да са својом златном зраком обасјава поља и шуме, долине и брегове, и да их преображава својим сјајем, тако преузноси љубав све моменте нашег живота, тако нас она усрећава, док год нам пријатељска рука очи не заклопи. Она усрећава дјетиње срце, кад га мати и отац загрли; она усрећава младића и дјевојку

и допушта им, да гледају дане будућности У ружичастом сјају; она покреће мужево и женино срце на осјећаје више радости; она распростире преко вечери живота старчева још њезин њежни чар и окружује његову уморну главу као са светитељеким вијенцем око главе. Основан је глас свих осјећаја у срцу доброг човјека љубав, и што је она чишћа, то је и њезина снага. моћнија. Љоме нам је могуће сваку па и најтежу жртву принијети. Њу је сами Господ познавао као најјачу од свих осјећаја, и ради тога је она имала примити племенитији и виши правац, и постати носилицом Његове религије. На дивљој и јакој младици шумекој баштован накалеми своју наЈПлеменитију гранчицу и она нарасте до прекрасног дрвета. Тако исто требало би, да се љубав, као гхх) шт,о се показује у сунцу природе, оплемени љубављу, која с неба иотиче, која прпјатељу освећује живот, а непријатељу радо опрашта. Христос је знао, шта би човјек био кадар п,оме постићи, и како би само њоме могао добити слику божанства. Но ако је дух Лзубави већ од природе у нама усађен, онда нам неће бити тешко, да га управпмо к небу и да му дамо хригаћанско посвећење; па како се у љубави закона састоји испуњење, то је лако шљедбенику Христову држати се Божијих заповиједи, и сад ће свакоме бити јасно; што је Исус хтио рећи с ријечима: Мој је јарам благ и моје је бреме лако. Како је Мојсије тешко учинио своме народу, што му је наметнуо велики број закона и правила, која му те требало испуњавати, Каква. су била строга захтијевања толиких свјетских мудраца од својих савременика? А човјск, да би се што ближе Богу приближио, мораде се наскоро свих сласти живота одрећи, наскоро се морао у усамљености од свијета озбиљним размишљавањем удубити убиће божије, а мучењима самог себе и испашта.њима чувственост посве затрти. Како би ||било тешко већини наших савременика добро само зато чинити, јер је добро, што је на жалост изнио највећи мислиоц ово1 а стољећа. 0 како је то у Хриета са евим друкчије. Људн, које он љуби као своју браћу, имају испуњавати само заповијест љубави, јер их она најмање оптеретити може. Или како? Би ли било тешко, с најискренијом се љубавл>у са свим пре дати добром оцу небеском као његова захвална