Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 204

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

штојесавршен и свети Господ,ко)и је даде. Колику силу имају нокрети тијела, пјесма црквена и одијело, на душу човјекову. па "да се обрати, види се из овога примјера. Године 1891. умреу Хрватској неки православни Србин и свештешпс Србин вршио је опијело над мртвацом, па пошто је ту било много римокатолика присутних, онсе трудио о,ансто изврши што свечаније. Послије опијела један римокатолик од 60 годпна приђе нашем свештенпку и замоли га најучтивије да га прими у нашу вјеру, јер је рад да се над и.им исто тако опијело изврши. И ово му је учип.еио по вољи. Другови, свјештенци, не заборавите на овај примјер, па кад што читате, кад вршите какву свештену радњу, а ви вршите исту са највећим осјећањем, тако да вам рад тај од срца иде. „Нема вјере боље од хршнћанске". Сјетите се и оног проклетства из св, писма које вели: „Проклет нека је сваки, који твори дјело Божије с небрежењем." У исто вријеме сјетите се, да су Руси примили православну вјеру само онда ; кад су видили ону свечану службу патријарха цариградског у цркви св. Софији. Свјештеник учи друштво у цркви и ван ње, — у часовима жалости, и у часовима радости! Учи га иа путу, у дому, у пољу, по фабрикама, на ла^ама, у жељезницама, у рудницама, у војсци, у рату, у миру — једнако га учи и дан и ноћ. И то његово пепрекидно учење друштва има успјеха. Јер некада бјесмо под законом, и сада смо под благодати. Некада бјесмо робови тјелу, а сада смо слободни У ДУ Х УСвјештеник учи и ученога, а учи и простога, према свима удешава своје

поуке, учи и старце и дјецу, и жене и и људе, и зле и добре, и вјерне и невјерне, и ово је најтежа страна свјештеничке службе; јер је најиећа заслуга свјештепикова онда, кад он, но рјечима ј Исуса Христа, обрати једнога од мале браће на пут истине, тада ће се велики назвати у царству Оца небеснога. У противном, ако у овој врстн службе своје небуде имао успјеха, узалуд ће бити и побожан, и ревностан у вршењу службе Божије и св. тајна и свега другога. За сву ову овако огромну и тешку службу своју, свјештеник не тражи од својих слушалаца ништа више, него да га пажљиво саслушају, и да приме његове савјете, које не даје он сам, него Бог преко њега шаље људству на спасење и узвишење духовно. Свјештеници су у најновије вријеме појмили значај ове врсте службе своје и на њу обратили своју највећу пажњу, имајући на уму нар. пословицу, која вели: „капља камен дуби," и ону: „лијепа ријеч гвоздена врата отвора." 3. Свештеника можемо сматрати и као гшстира друштвеног. Шта значи иастир добар код стада и шта значи стадо без добра пастира, то сваки зна, и о томе не треба на дугачко и на широко писати. 0 томе треба саслушати Еванђеље, које се чита у цркви на литурђији светитељима. Рече Господ својим ученицима: „Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји". „Нити се ужеже свијећа и меће под суд него на свијетњак, те свијетли свима који су у кући. „Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на вебесима"