Босанско-Херцеговачки Источник

Бтр. 206

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

Мојсеј је казао: „око за око", и „зуб за зуб". Вјера старозавјетна бида је времена. Средство за ширење наше вјере, јесу истина и жива ријеч. „.Лзуби Бога свим срцем својим и ближњега као самога себе. Љуби и непријатеље своје. Ко те удари по тедном образу, окрени му и други. А гдје те не приме, отреси прах са обуће." Ето, то су средства за ширење вјере православне. Гинули су Хришћани некада хиљадама дневно, али се никад не побунише против угњетача своје вјере. јер зна|;аху да Господ ради. Наша вјера источно православна, има свега три мисионарска друштва за ширење вјере; то су руска. Они шире вјеру међу незнабошцима, као што су Јапанци, Хинези и други, и ширећи вјеру међу овима испуњавају ријечи Геспода, који веле: „идите по свему свијету и научите све људе крстећи их у име Оца и Сина и Св. Духа и биће једно стадо хришћанско, и један пастир — Господ Исус Христос". Докле небо и земља стоји, неће жестати ни најмањега словца или једве титле из закона, док се све не изврши. Свјештеници су пастири, поред вјере и морала, још и народног васпитања. Јер од здравог васпитања подмладка можемо се надати срећи и благостању једног, народа. То свјештеници потпуно разумију те за то разне атеистичке и интернационалне рђавеклице угушују ријечима, проповједима и јавним листовима. Има васпитача, који мисле, да један дио из цјелине можеш васпитавати у вјери у једнога Господа; други дио у вјери у троичност; трећи дио у неку природну вјеру, основану на разуму и надају се, да ће том збрком од вјера постићи

какав успјех. Не знају јадници, да су они вуци, и да су разагнали етадо и да ће га упропастити, а пастир, поред све труч,бе, не може да га сачува и сакупи. Сваки народ мора имати своје вјере. Што је један народ у вјери тврђи, што је више вјером прожет, више снаге има у себи и више дјела може показатп у историји свијета. Нека гг. васпитачи буду тврдо убјеђени у ово: „док је један народ сталан и чврст у вјери, ма како мали био, чуда од храбрости и пожртвовања може покавати." Нестане ли те чврстние у вјери, онда ее сунце среће тога народа клони западу и тај ће народ брзо свршити са својом егзистенцијом. Дакле, ђе је слога, ту је и побједа. ОвЈ^е је слога вјере, а помоћу вјере се побјеђује. Други мисли, да у друштву треба да се изгуби ријеч, „народ," па да буде један општи назив за све љуа,е, за цио свијет: „човјечанство". -—- Овима кажемо да у томе послу неће-успјети. Има дакле васпитача, који уништавају у једном народу вјеру и народност при васпитању подмладка и мисле да савјесно испуњавају своју дужност. Овима на супрот стоје свјештеници и кажу: јединство у вЈери нам је спас. а слога у народу донијеће нам срећу и благостање. Свјештеници су дакле пастири на= родног васпитања; и у томе послу можемо да очекујемо да сви, без разликз, а нарочито гг. учитељи потпомажу свјештенике. Јер док учитељи васпитавају омладину и тиме је спремају за будућност, дотле се свејштеници баве васпитањем народа нашег и за садашњост и за будућиост. Сви, без разлике, и научени и образовани, треба да помогну свјештеницима у њиховом тешком али св. послу, бпло писа-