Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 284

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

в: коа €ст(! четвертал: ш : гр"4хи своа исповедати чотири крати ва лето. в: кол естк петал : ш: книгк погански нечитати. в: коа ест11 шестаА : ш: молитисе ш с8ш,и ва властЈе, и ш направлени еретихов-к. в : коа естк седмал : ш: хранити пости и молитви Нстановлеша ш архи1ереа ради неки слИчаеви. в: коа естк шсма*: ш: црковна ииенја како и где Устролти и мирским некии1,ати. в : кол ест-ћ деветал : ш: браком-к не бивати ва посте". Ове црквене заповиједи преписао сам ради историје њихове, јер према расправи преч. г. Д. Руварца, којом је одговарао на питање:' „Ко је, кад и где саставио девет црквени заповеди ?" Најстнрији рукопис, који ј еђа девет црквени заповједи (у коме је управо седам) писан је 1717., други 1744., трећи 1747. посље кога долазе штампане књиге (катихизиси), у којима се наводе црквене заповједи. Вријеме у коме је ова књижица писана, може се узети око 1750. године. Јер на 76. листу ове књижице, помиње се у јектенији као жив патријарх Гаврило, и Митрополит Босански Гаврило. Пошто незнам у којијем је годинама био ериски патријарх Гаврило, (који је био пошл>е цатријарха Атанасија) за кога се каже (у Деч. Споменицима), да је био родом „от Сарајево" 1 ) Тако исто, незна се баш управо, од које и до које је године био митрополит босански Гаврило Шиховић, Михајловић, Михић, Мијић, Микић и др. како се већ налази записан у запискама). У „Шематизму" од 1886. год. поуздано се каже да је митрополит Мелентије умро 24. децембра 1740. год. 2 ). Премда у овој књижици стоји да се преставио 1737. Ј ) Може бити, да је тај, који се спомиње, био и Гаврил III. Грк, (^от НинО, који је двапут био пећки пагријарх, и који је радио о укинућу иећске патријаршије. 3 ) Немогу а да овде не примјетим, како је исти списак у Н1ематизму, као што рече г. Д. Руварац, много ^огрјешан и нетачан; ва митрополита Мелентију, каже се !\а је био 1716.—1750. дакле 24 год., а мало ниже записка т кормчији каже, да је био 27 год. и 6 мјесеци.

Кад се ово већ поуздано знаде, онда је најбоље вјеровати оној биљешци. која је записана на минеју за август у манастиру Гоми'Ч оници, тим више што га је поуздана рука преписала; иста гласи: „,ити гнд л. .п. л, тогдн П01ТНКИК КЛ К.1ЛДИЧДНСТКО глкри/! /ИНТр0110.1 Бомнгкн по ПрКТ»|К(1ЖН Л1НТр0П0.1НТ»1 К1'р .им^тнл". Дакле митроподит Гаврил је постављен 1741. тејебио митрополит Босански до4. маја 1852. као што св и у овој књижици каже да је умро 1852. дочим на некнм антиминсима се налази да је био и 1754. Али мислим да ће се и то временом, озбиљпим истраживањем разјаснити. Према томе и писање ове књижице долази у вријеме око 1750. год. те тиме се испоставља да — ако је онако, као што ое поменутом расправом доказује, т. ј. да до поменутих рукописних књижица, није у оном реду и облпку било код Срба „девет црквени заповједи" — онда овај рукопис је међу првима; тМм више, што могу мислити, да је то могло прије доћи тамо преко Саве, него овамо нама. Јер свакако је то могло прије распространити се из Русије већ готовом Могилином Омологијом, која је 1606. штампана у Москви, него да га је овамо неко наново преводио са грчког. Те пошто је пз Руеије лакши прпступ био тамо „ћесаровини", то је тамо прије, па отуда и овамо распрострло се. Пошље црквених заповједи је: о тајнама новога завјета. Уза сваку тајну је питање: „что еетк матерт или веш,к. „что ест^ форма" и „что естч ннтецш", на које се такођер и оговара. Пошље тајни је: „Св^таго шца нашего гр1гор1а ч^дотворца слово о трехк цари алденски". Иза тога је: о храм^ божественомћ, сва ш,ених11 сас^дехк, одеждахк и др. као при крају службеника. Иза овога је на 30. листу: каравлашкпмк езикомк: шче нашк, слава и нине, господи помил^и и Христе б )же благослови мстје и пте; те још неке стихире похвалне владици, игумаиу и још неке. На 31. листу је записано: „село шшавка", те испод овога су пиоани неки споменици, који су давани „Ј! цирквК". На 32. листу је : „молитва светаго м^ченика кгпрјмна", у којој су нека „заклинанија".