Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

В .-Х. источник

Стр. 285

Пошље овога на 35. листу је записано другом руком, позније: „писа л (божији раб) иовнк даМАНОвићћ 3 гроша а1вш,е дом8 своем^ за здравл^". „село сн-бготина 1774. писа и (б. раб) лазо сватогорадк и савк домк швиЈ.и 6 са г Г1 1 проскомидии ш (овшчему) домУ своему за здравле. Испод овога је опет другом руком чисто рукописно записано: Миаило Сиасоевићћ. Даље на три стране писани су бројеви „српски" и арапским цифрама до 1,000.000. Пошље бројева на 37. листу је писано: „село јшшавка ^д\|г^в писа дмитар стогаанк пом. дарво име керстно. „писа л (б. раб). марко л (1) поменк на свето свое". „писа д гавро 1ћ8ка 1 помент> на свето свое". „писа л марко стотновићг 3 поменк на свето свое". „ниса л марко 1 поменк на свето свое". Даље још на 3 стране и посљедној корици, има много оваких „иоменика", али због њихове множине, ја ћу навести само године и села:

,а\јг|јв 1762. село јшв§1шко. 1776. село раичевци. 1762. село снеготина. ^а\|г^к 1762. село црквина. ^Л\ј, г ^К 1772. село шшавка. ^лу|г§е 1765. село блажко. к а\| г ^е 1765. село шраше. 1761. село лаћевци. Прегледавши имена ових села, држим да ће иста бити у бањалучком протопрезвитерату, на коју је страну морао бити и притјажатељ ове књижице поп Гавро Опасојевић. Горњим „поменицима" завршује се садржај ове књиге. Ма да ова књижица није врло стара, и ма да не садржава у себи каквих за историју важних података, ипак мислим, да ће људи, који радо разбирају о нашој прошлости, опису ове књижице нешто паасње поклонити, те исти прегледати; те ако ништа друго, а оно ће се бар истим мало позабавити, јер у њој има којешта занимљивог. У Хргама о новој 1897. години. В. Стакић.

Цјесма палог анђела. Превео с руског Драгић Урошевић, богослов.

Далеко је св. Гора... . Чудно је и дивно јутро свпјетлог дана васкресења Христова, јутро кадје Он устао из мртвих. Не чује се ни звук у чистом јутрањем ваздуху, природа је мирна, па и валови Егејског мора, које окружује Свету Гору, умирили су се. Сунце је покрило исток својим пурпуром, обасјавајући злаћеним зрацима и море и Свету гору, њезине кршеве, прастаре шуме и бијеле зидине манастирске. Ускршња се је јутрења свршила и калуђери су се разишли по својим ћелијама, а пустињаци који становаху у удаљенијем мјестима Свете Горе по својим скромним колибицама. У једној усамљећој пећини у дубљини пустиње стајаше уздигнутих руку, на молитви уморан и врло остарио калућер. Под утиском радосног пјевања ускршних пјесама заборавио је на умор и лијући топле сузе одмилине узносаше похвалну молитву Ускрсломе.

Стари калуђер живљаше у Светој Гори још из малена, проводећи строг испоснички живот, те је био са својих дјела и код остале братије и учених стараца у врло великом уважењу. Дању се је непрестано занимао разним пословима, а ноћ би провео у молитви и читању св. писма. Из своје би пећине одлазио у манастир само о великим празницима и кад је требало да прими св. причешће Често би пута пао у искушење ђавола, који мрзи све оно, што је добро и истинито и који је злотвор истинитог хришћанског живота. Он би га тада мучио разним мукама, јер му је завидио на његовом светом пустињачком животу, који се прославља не само у Светој Гори него и изваН ње по свим хришћанским земљама али је пуст^њак трпељиво и не ропћући подно-

сио муке ^ а ЈУ-

и молио се за оне, који га врије-