Бранич

54

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 2.

томе, што је тај, који је таквом укунном тужбом тражио стадо, ипак морао бти власник далеко вепега бооја оваца, ттз којих се ста'10 састојало 1 ), затим је и нач продре са тужбом мога^ добити само оне овие. ко!е су доистд. његова својин а. а оне вапротив, о к^јима је тужени м гао доказати да ње му нлп неком трећем дпцу ттрипадају, нису се враћале него их је тужешт за-:ржавао и т. д 2 ) По овоме. што сам летттмично вавео, већ се довољно види. да је ту уве~ било једи но иптање о свопши на свпкој иојединој стварп, а не о некој апстрактној својини на целини као чаквој. која би б' ! да разлпчна и независна од својине на нојединим стварнм а. Најзад да су Римљани са том својом уннНеаИо ^ге^Гв, одиста мнслили да признају и стварају некакве јуристичке ствари, он да се они очевидво не би огранич ли само на стадо, него би то призна^и н за све остале збирне ствари дакле и за стоваршпте робе (Чаћегпа), бнблнотеку и т. д. Јер и то су неке колективне целпне као и стадо, и оле се једним нменом означују као п стадо — дакле за шт > би се појам те ишл"егећа8 ограничпо само на стадо? Па ипак су Римљани ту укупну в ч ндпкацију ограничили само на стадо. 3 ) Свакојако дакле они ири томе ни^у ни мкслили на стварање неке нарочите категорије збирних илч јуристичких ствари. II:.{ свега излази. да такв нх збн них стварп у иуавноме см ислг/ и са правним значењ ем ник ако и нема ни но римском пјзаву н и 1то данашљем правилном е схватању правне теори је. Па шта онда значе дотични параграФИ у аустријскоме и нашем грађ, законику? Наш је законодавац дотичнп §. 191 , као што сам ваћ напоменуо преписао и превео из аустријскога законика можда и немајући јаснога појма о значењу 1 . То је г.идн нужна оеновна нретноотавка ва саму иогућност подизаља такве укуине тужбе. - . Укг-р 8уб1:ет I стр. 484.) погреш но каже д а 1е т ужени задржавао сам о о не овде које су п.егове\ не само његове него и оне, које при падају неком треће м дицу а не тужиоцу. ј ер се у изворима сасвим ј сно каже: т гевШи^опеш иоп уетип(; а П е п а с а р 1 {- а (I. 2 Ле Е V ). 8 ) То је данас већ признато, ма да Унгер (у нав. делу I. стр. 484. прим. 47 ) противно т^рди Ту ј-з тај одлични правник саучајно погрешн ■> казао — И сам већ поменути правник Гиртанер призваје за римско ираво, да јепојам те „јуристичке" ствари сграничен само на стадо; али з а данашње араво он тај појам јуристичке ствари распростнре и на друге колективне ствари , чији поједини с^ставци служе једноЈ дел.и и где с>, ти поједини саставци могу мењати, јер ни једчн одњихније неопходан за онстанак целиие. II према томе је онда др. Деренчин управо иогрешно навео Гиртанерово мишл.ен,е казавшЛ „Након оштроумних равлагања долази Гпртанер до тога, за се само (?гех може сматрати као ишуегбНаз (!)" Тујег. Деренчин \ чинио неправду Гиртанеру, јер му је наметнуо ми>ољеље, које није ње10во у него другога писца, а то је Варона. В. о томе међу осталима и Е х п е г, ТгасТШоп. стр. 1_'42. прим. 222.