Бранич

б р а н и ч.

број 2

Па кад обп при свем томе §. 302. ппсу стилизовали као такво правило, онда је јаспо да они то иису ни хтели нпти имали на уму, него су онн хтелл да пзрекну једиу општу закоиску норму. Најзад још ћу и то да напомеием. да Екснер сам себп противречи, кад у тексту каже како је номенутим параграФОм кзречено само једно правило интерпретације, а одмах доле у примедби уз тај текст (стр. 245. прим. 227.) вели како је по љеговом мишљељу дотичнп §. о02. унесен у законкк само радн теоријске иотребе да се у одељку „о стварпма и љиховој иравзој деобп а спомене и опа тала уобичајена школска по^ела у засебне и збирне ствари. Ако су одиста редактори аустр. грађ. законика тим законским опредељајем хтели да задовоље једну теоријску потрецу и да спомену тада уобичајену итколску (, акле теоријску) деобу ствари у засебне и збирне, онда су опи очевндно хтели да даду израза тадашњем теоријском мј Шљељу о збирним стварима, дакле да их претставе као јуристичке целине. Па кад то Екснер признаје у наведено] примедби, онда за што у тексту друкчије к&же и говорн о простоме правп.ту интерпретацпје ? То се зове упасти у противречност са самнм собом. Па и др. Деренчин каже (као гато сам већ наводио) да § 302. „није ну реиродукција теорије , која је господовала у врјеме кодифжкације грађапскога закона." А та теорија већ знамо каква је била, па онда како може уз такво несумњпво признаље г. Деренчин ипак казати да законодавац пикако није намеравао „нојам укупности. . . . пренијети на поље прзва то јест иодјелпти му својство јуристпчкога једииства"? Он је то доиста намеравао и учинио у-§. у 302. као што и сам поменути коментатор признаје. 1 ) Из свега овога. што сам тек овако у кратко напоменуо, мислим да несу^љиво излази, да је аустријски законодавац са. својим §-ом 302. одиста имко вамеру да створите збирне илијуристичке ствари као идеалне правне објекте. У томе се, као што сам ?ећ казао, потпуно слажем са Унгером. А сад је друго питаље, да лп је тај законодавац свој обележени појам збирних ствари консеквенто и иотауно извео и провео кроз цео законпк. Да су Екснер и Деренчин то казали, да законодавац ностаг ) 3а иамеру законодавца; саешш је дово.т.ан опреде&ај §-а302. и по томе кад ее о томе §-у нризиа, да је он „репродукција теорије" ит.д. онда се не доже, а да се не упадне у нелогнчност, казати како нема иначе'„ни једног јединога кропиеа, којп бп нде овластио узети, да је законодапац н&мјеравао поЈам ј купности .... пренијетп на но.1,е права и т. д јер намера је у самоме §-у 302. већ дово.бно изречена, а што та намера није поеле у законику да.т.е извелена, то је араннина у закону.