Бранич

128

Б Р А И И

БРОЈ 3-

Првостеаени с\ г д одГшо је тужитељку на осиову српског грађ. закона, који је у време тужбе већ био ступио у живот законом од 21. Јуна 1882 године. По жалби тужитељкиног иуномоћннка Касациочи Суд ноншитио је иресуду ирвог суда, налазећи, да је суд иогреншо, што је према допуни закона од 21. Јуна 1882 овај спор раснравио, „јер ностанак -нрава тужитељкиног не датира од времена, кад је она исто код власти хтела да заштити т. ]. ор, дана тужбе , као што суд у разлозима своје пресуде вели, него од дана, када је ово право задобила, а то је од дана смрти њеног оца. Па кад се у спору признаје, да је огац умрг.о у времену, кода се у ослобођеним крајевима судило но закону и обичају, по коме је тужитељица могла бити насљедница свог оца, то је суд требао по том ранијем обичају места и времена спор овај да расирави, а не но нашем закону, те тиме дозволи, да закон може имати повратне силе.' л ) Нрвостепени суд није усвојио ове примедбе, по општа седницаКасац. Суда нашла је дате примедбе стоје, адане стоје против разлози првог суда. 2 ) Овде је дакле спор расправљен цо пређашњем закону и обичају и одржано начело ,,да закон нема повратне силе." II. II. ж. Ј. 3. тужила је масу свога оца Раденка, тражећи део наслеђа, које су јој стараоци оспорили, наводећи код старатељ. судије као разлог једино то, што у њиховом селу нкје важио обичај, да и женска деца имају право наслеђа. На суђењу заступник тужене масе напустио је одбрану старалаца (да није постојао обичај), већ је доказивао, да се спор има расправити по српском грађ. закону, пошто је тужба дата после закона од 21. Јуна, 1882 ма да је отац тужутељкин (из чијег имања она тражи део наслеђг) умрт.о још за времена турске власти. Првостепени суд досудио је тужитељици право на тражени део наслеђа са разлога: „Да је признањем стараоца и удове тужене масе (§. 180 и 183 гр. пост.) доказано, да је Раденко умрво у време турске владавине; према томе, питање о наслеђу има се расправити по закону или обичају, који је тада владао, јег» право на наслеђе порађа се у тренутку смрти онога чије се имања наслеђује (§. 52 грађ. закона). Па како је у ослобођеним покрајинама постојао обичај, да мушки насљедници добију по два дела, а женски по један део од ио-

! ) Иримедбе сед нце касац суда од 15. Ф±бр. 1883 год. 96 2 ) Ирвмндбл опште седнвце касац. суда од 0. Маја 1883 г Л&. 813