Бранич

БРОЈ 3.

Б Р А Н И Ч.

129

којникове заоставштине, по одбитку једне оемине, која припада у наслеђе покојниковој удови, сем њива и ливада, на које удовица не ма права, што се све утврђује и поднесеним оп[птин. уверењем и исказом сведока Мемета ЕФендије, као зналца и тумачатурск. закона и обичаја о наслеђу, и најзад одлуком опште седнице Касац. Суда у истоветном питању, 1 ) — то је тражење тужилачке стране уместно. По пезадовољству тужене масе Апелациони Суд преиначио је пресуду првостепеног суда и одбио тужитељку од стражења, са разлога: „По закину од 21. Јуна 1882 г. (збор. ХХХУП. стр. 135.) као додатка чл. Ш. закона по коме се има судити у присаједињеним пределима. од 31. Децем. 1878 г. (збор. XXXIV. стр, 71.), спорови о наслеђу раснрављају се од дана 21. Јуна 1882 г. по прописима нашег грађан. закона, а не по обичајима, ко.ји су пређе постојали. „Како је тужитељица носле горњег закона, а то је 15. Фебр. 1883 г. поднела тужбу за тражено наслеђе, то се и њено тражење има расправити ио еа^ањем закону, а не по обичају, који је постојао за турско време, и према овоме првостенени је суд погрешио, што је тражење тужитељкино расправио ио обичају постојећем за време турске владавине, а није се држао горњег закона, „Према овоме Апелац. Суд је даље нашао, да је тужбатужитељичина неумесна, јер према наређењу §. 396. гр. зак. женска деца немају право на насљедство имања свога оца, него их искључују мушка дсца и овима ирипада наслеђе, а женска добијају само ужи вање, издржање, снабдевање и пристојно удомлење по §. 397. грађ. закона. И како је отац тужитељичин пок. Раденко, оставио по смрти својој и сина Гаврила, то тужитељица нема право на тражено наслеђе. ,.Опа наредба суда окр. пиротског, из које се види, да је и Ка сац. Суд у општој седници мишлења, да треба овакав случај расправити по бив. турском обичају, не може тужитељици користити, јер се оно мишлење Касац. Суда односило на спорове поведене пре наиред поменутог додатка закона од 21. Јуна 1882 г." 2 ) По жалби заступника тужитељкиног, Касациони Суд одобрио је горњу иресуду Апелац. Суда. 3 ) г ) То је она олдука, коју смо вод I нвдожпли, и коју је тулсилачка страна поднела суду у пренвеу нао докаа: да се спорно иитање има расправити по пређаввљем обичају Нресуда I оде^. Лпел. Суда од 5. Марта 1885 г Бр. 1,023. Овај поеледњи васгж ваљда је гогј. шно стил^зован, јер вакон од 21. Јуна 1882 г. нема додатка. 8 ) Решеше III. оделен.а од 13. Маја 1885 г. ЈУе. 1930. бранич. 9