Бранич

131

и кумом. На питање реку му да чекају попа, који се устеже да изврши крштење зато, што немају да му даду дара, ни плате колико траже у име таксе. Б. Мехмед заповеди да дете врате кући са зиме, говорећи да је већ крштено чим је донесено пред цркву, а сами нека му даду име, што они и учине. Олјахнувши у селу нареди Б Мехмед да се па пољу напуни хладном водом једна каг;а, за тим добави реченог попа, и неког калуђера Ђермана, ззаног „Габровачки калуђер," па попа гола нагаугони у кацу изударајући га штапом на улазу, а калуђеру зановеди да га понова крсти. Пошто ова церемо пија би извршена, дозволи обамрлу попу да изађе из каце, говорећи: ,, Салп си крштен овако! Одсада пе са.ио на иозиве , но и бв! т II чум чујеш иа иринову трчи те врши за \он\ Ко може нека иљ ти ; а ко *елш, бадава ! Ако се ( вако што деси, и друш аут , крстиКу те другајаче н мртво име!" Колико је заклањао сиротињу од изелица и кајигпара, т>лико је више прогањао нерадаике, нидајући им станка у својој кмежини. Путујући кроза села, сјатне једног дана по најљућој вејаваци прсд Гаџнним Хан м где у г очи везаеа коња, натоварена врећама угљена, без сена и зоби, отобољених ушију и готово премрзла. Механџија му објасни да је коњ једчог угљара, који руча у његовој механи; да је угљар ту од целог јутра; да му је он говорио да иде да про • да угљен или бар да утера коња ;у коњушницу, но он не хте. Доиста, ушав у механу затече Б. Мехмед угљара на ручку, ине даде му устати да га отпоздрави, јер Турци држе за грех прекидање туђег ручка или вечере. Пошто се комотни угљар добро наједе, Б. Мехмед почасти га вином и кавом, а видећи му и чибучак за иојасом даде му и лулу духана, па заједно задимане. Кад се и то свр пш поче угљар да се врпољи и кашљуца, као снремајући се за по лазак и еад га тек Б. Мехмед запита одакле је и куда ће? Угљар му одговори: да је доцкан ношао из села да оно мало угљена прода у вароши, те да деци купи опанака, но у путу огладни и сврну у механу да се прихвати, а сад ће вели опет даље до вароши. Разљућен рече му бели Бели Мехмед да лаже, јер је рано дошао и овде одавпа пијуцка, па настави: „ Велиш да ти деца пемају оианака а овам) длнгубиш ио механи. Зар не &паш, да се сваки есиаи скуаље ирода раније но доцчије! Кад си веИ свр -уо у механу, зашто коња ко ји те ссрани вукуКи тов џе, пе утера у коњушницу, но ено хоКе сирото Ж !вгшче да иадне од глади гс зиме на овој цччи ? Па иоље кучко нз м-ханеА'- 1 - Држећи да ће сгвар проћи на овој грдњи, похита угљар на ноље, но се за њим натури и Б. Мехмед, и нред мехаиом нареди да му ее коњ растовари и у коњушницу одведе и да му се да зоби, а обе вређе угљена нзтов: ри иа угљарева леђа, и догод је коњ зо-