Бранич

БРОЈ 6.

Б Р А Н И Ч.

205

Међу тим иисано енглеско казнено ираво што се тиче крађе минерала или његових прерађевина у ночетку је имало врло мало одредаба. Тако је Ђорђе II. само за руднике црноголова 1 ) законом једним прописао, да би учинио крађу сваки онај, који би узео и однео минерал из таквог рудника. 2 ) А сем тога исти Ђорђе, другим законом прописао је, да би била крађа и то, кад би ко узео и однео олово или гвожђе са какве куће или њене баште. 3 ) И тек Ђорђе IV. (од 1820 до 1830 године) узаконио је, да се сматра за краћу, кад би ко ма из ког рудвика минерале узео и однео с намером да их противзаконо присвоји. 4 ) После плодова, растиња и минерала, енглеско казнено право говори и о докумеитима , који би се тицали каквог некретног имања. Оно и за та документа вели ла нв мп?у бити иредметима кра(је. Она су. веди енглеско обичајно кл,знено право. саставни делови саме некретности. па као не кретне ствари не могу се ни украсти. На против сматра се да онај, који би насљедио некретност, тим самим већ има п та документа као њене еаставне делове. 5 ) Тако о овоме говори енглеско обичајно казнено право. Међу тим је Ђорђе IV. узаконио, да и свака исправа, која има важности за права и правне одношаје, може да буде предмет крађе, као и свака друга кретна ствар. 6 ) Но да је онакав правац енглеског обичајног казненог права погрешан, једва је потребно и да напоменемо према ономе, чиме смо напред образложили како је могуће украсти и ону ствар, која је природни саставни део какве некретности, као на прилику какав плод или какво дрво. А поред тога, да докуменат о својини какве некретности може да буде предмет крађе, за то има још два парочита разлога. Прво, што докуменат, по самој својој природи није ириродак саставни део некретности, већ се само замишља да је таво; г ) Од тога ое праве оловне писаљке. а ) В1аок84опе, књига 6. стр. 174. 3 Ј В1аскб1опе, књига 6. стр. 173. 4 ) 81 е р ћ е п, стр. 288. Ђ ) В1аск84опе, књрга 6. стр. 175. е ) 8 1 е р ћ е п, стр. 280—282.