Бранич

208

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 6.

мери , да је себи нрпсвоји протпвзак^но. То је опште начело енглеског писаног казненог права за све крађе са лађе, па било да су се оне потопиле или не г ) Но оиширније о томе говорићемо доцније, кад буде говор о тешкој крађп. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Ради обавештења о §. 191. грађ. законика. Господин Г. Гершић на завршетку својега чланка „критичке напомене уз опредељај нашега грађ. закош.ка о стварима ," у при медби под 3. а у броју 5. овога цењеног часописа, изволео је пр и метити, да је у мојој расправи једнога питања из права о непокретној залози, која је штампана у броју 1. овога истог часописа, ногрешно наведен §. 191. грађ. законика, јер се, велз, он никако и не тиче онога питања, о коме се у поменутој расправи говори. Пре свега, ја сматрам за дужност да изјавим, да сам врло захвалан на нажњи, коју ми је лично указао мој поштовани пријател. г. Гершић, а за тим и на примедби. која се тиче саме ствари ; у толико захвалнији, што је он ову примедбу учинио путем јавне речи и тиме ми дао придику, да се о значењу §. 191. обавестимо и ако је могућно споразумемо. Чим је г. Гершић почео говорити у наведеноме спом чланку о значењу §. 191. нашега грађ. законика, ја сам већ опазио, да ћемо се размимоићи са мишљењима ; и за то сам у толико радије пратио целу његову расправу до свршетка, и на крају прочитао и примед бу, коју већ напоменух, и коју ћу даље наиести. Расправљајући у кратко једно питање из права о непокретној залози, ја сам навео и §. 191. грађ. законика. Навођењем овога §-а хтео сам да подкреним тврђење, да плац и на њему подигнута зграда чине једну само ствар, и да се сматрају као једно цел;.. Г. Гершић каже, да сам ја погрешио, што сам навео овај §, који говори о збирним стварима. Но ја не могу за сада још да признам погрешку, докле се са мојим поштованим пријетељем не обавестим о §. 191., не толико ради нашег пријатељства, колико ради саме ствари, о којој говоримо. Он је заиста имао право што је казао, да његова расправа о збирним стварима и о §. 191. нашег грађ. законика није сувишна ; у томе се ја с њиме потпуно слажем, и додајем, да не само није излишна г него је напротив баш потребна. Јер није то маленкост кад он каже, да овај §. нема никаква значења, а ја сам му у мојој поменутој, Ј ) 8*ерћеп, етр. 278 до 279.