Бранич

БРОЈ 6.

Б Р А Н И Ч.

209

расправи, чим сам га навео, већ дао некога значења. Он је доказивао, за што тај §. нема значења ■ а сад је ред, да ја доказујем, за што има значења, и у томе ја ћу бити врло кратак. Овај §. 191. нашега грађ. законика, на који сам се ја позвао, гласи овако : „ Више ствари с ко ачаних под једним именом чине је.гн у само ствар и сматрају се као једно цело ." Шта је законодавац хтео овим §-ом да определи, да ли збирне ствари, или само једну нравну целину ; и ако је хтео збирне, да ли је у _ту категошлу ставио само по^ретне или још и непокретне ст вари ? Извесно се глагол скоичати односи више на неку Физичку или механичку везу, која код непокретних ствари може постојати, него ли на замишљену или идеалау везу, која код покретних ствари постоји. По моме мишљењу законодавац наш оваквим прописом §. 191. није нигата друго хтео да каже, него нросто да даде један јасан оиредељај о иравној целини , т. ј. да више ствари, скоачаних под једаим именом, чине једну правну целину. Ја сам казао, да плац и зграда на њему подигнута чине такву једну целину. Г. Гершић вели, да је то погрешно; да кућа и плац не сачињавају збирну ствар, нити спадају у категорију више ствари скопчаних иод једним именом, него кућа и плац спадају у ствари, које су скопчане међу собом чврстом физичком или мехакичком везом, а не само „једним именом," да се шта више кућа и плац и не означују једним именом, и да ее цело питање, (о коме сам ја говорио), решава по начелима аририштаја (акцесије), а не по начелима о збирним стварима. Нека ме извини мој пријатељ, што му морам одговорити, да ја не могу да усаојим ову његову примедбу. Ја сам дотично питање расправљао поглавито баш по начелима прираштаја, али за то, што противна м шљења хоће, у питању о праву залоге, да раздвоје зграду од плаца, на коме је подигнута, па једноме заложном повериоцу признају право залоге само на плацу, а другоме само на згради, ја сам морао да позовем у помоћ и начело §-а 191., да докажем: да су плац и зграде на њој једна целина , да се та целина као једна заложена непокретна сгвар не може раздвојити, и да отуда следује, да је она залога на таквој једној целини преча, која је пре уведена (§. 330 грађ. законика). Може бити, да пример, који сам ја у мојој расправи навео, није баш тако згодан, да покаже значење §. 191. С тога нека ми се дозволи да наведем још који пример или случај. Узмимо за пример какав летњиковап, какво пољско добро, или узмимо, што нам је најближе очима, за пример наше државно добро Топчидер. Тамо има кућа за обитавање, има гостионица, има дућа-