Бранич

број 6. б р а н п ч. 20^ какву хартију новчане вредности, онако исто као и кад би узео сам н овац. да ј е овај био у писму . х ) Но тек Ђорђе IV. и овде је прописао општа начела. Он је узаконио, да свака хартнја или исправа, која би пмада новчане вредности, може да буде предметом краће. Он је Г~. још прописао да карактеристику дела не меља ништа то, да ли би хартија гласпла на доносиоца, дакле на сваког, или само на неко нарочито лице. Чим би постојали осталп услови крађе, одмах би се морало узети, да н.е има, па ма да би бпла украдена само каква хартија од вредности, а не каква друга ствар. 2 ) Поред свију ових предмета, о којима довде говорасмо, енглеско казнено право даље спомиње ла п најјене ствар п не мог у бити предмет краће . Енглеско обичајно право ту увртћује како стварп изгцбљене, тако и сокуовишта . а најпосле и остатке ндн товапе хсакве већ потопљене ла^е . Све те ствари, докле их год држава, или други, који бп имао права на то, не би заузели. све дотле вели обичајно енглеско право, не могу да буду предмети крађе, ма да би пх неко трећи узео, и однео. То је с тога, што се, у таквом случају, пре него што би их ко узео те ствари, сматра да пх још нико не прптежава; и по томе онвј, који би их узео, не би узео ствари из туДег притежања, као што је апсолутно нужно за појам крађе. Ово начело енглеског обичајног права није измељено писаним законом за такве ств ри у опште сем за остатке потонљене или иначе пострадале лађе. А за ове ствари има више ппсднпх закона. Тако је најпре Ђор^е II. за остатке пли товар какве лаће, која би се потопила или би ма како дру гачије стра дала, изда о закон. по коме би се сматрао за лопова сваки, који бп са такве лађе узео ствари у намерп да их себи протнвзаконо нрисвоји . 3 ) А опет Ђорђе IV. узаконио је. да се сматра за. крађу, кад год би ко из какве лаће узео какву ствар у на-

') В1аскв^опе, књига 6, стр 175. 2 ) 8 4 е р ћ е п, реч. кшига, стр. 266. 3 ) В 1 а с к а I о II е, књига 6, стр 170.