Бранич

236

б р а ii и ч.

број ^.

ња самосталност и судбкна Србије поверена нахођењу и мелости Порте, противно скупо стеченим и међупароднам уговорима пзмеђу Порте и Русаје ујемченпм правима српског варода, којн је по томе једпно и искључиво позван и властан био, да сам ову борбу између својих великаша и свога избраног поглавара, као часто унутарње нитање, расправи и реши. Међутим је народ у овој борби и од једне и од друге странке био остављен сасвим ва страну. Главна памера и тежња великаша у овој борбп у Цариграду и пред Портом управљена је била на то, да себе испод земаљског суверенства и земаљскпх судова извуку и ослободе и да буду једино и искључиво Портн потчињени п од ње суђени, док је опег с друге стране Кнез Милош све и сва употребљавао, да ово спречн и уопште, да своју неограппчену власт у земљи, среством Порте утврди и осигу ра. Све друго било је споредно. Да"би у овоме уснео, Кнез је Мплош ишао тако дакеко да је пред Портом нападао и на саму Русију, која је Србију и српски парод свагда и у свакој могућој ирилици, узимала иод своје моћно окриље, вршећи савесно п без вкаквих позадњих мисли и тежња, великодушнп завет свога цара, који је он исказао речма: „ Ја воскрешу Сербију." У настављењу од 24. Октобра 1838. годипе, које је Киез Милош поменутој депутацији дао, он. између осталога изреком вели ово: „4.) Да нам ннје ни за Русијом, ни за 1Бемецком, пи за Француском нп Енглеском ни за којом другом силом внше стало, до толико, да са сваком док је у пријатељству са Султаном и мп у пријатељству пребудемо и добротворним за нас и за Порту совјетима њинпма ползујемо се недозвољавајући нипошто, да Нам оне законе предписују. Нека дакле и она евоју самосталност крепко брани, нитп да се поводи за које чијим интригама. Она ваља да и сама знаде да на Нас Руси зато мрзе и вичу, што смо се решили Султана за јединога свога Тосиодара иризнаеати, одбијајуИа свако њино участвије у наша внутрења дјела и зато свапоја):о да гледе, чим Ие Нам шкодити. Но ми да се надамо да то Порта неће ц пустити, ако праву своју ползу увнди, Нека јој при т< м Наша чр. Депутација доказати постара с ј , да би Ми одма, како би се Русији обратили, све добили шта 6и год зажелили. Но да ми, као што се надамо, да Нас Сул-