Бранич

БРОЈ 7.

Б Р А Н И Ч.

237

тан неће унустити, тако исто за дужност своју сматрамо, держати се свога обвезатељства, чувати се буди чијег страног влијанија, које ни Нами ни Порти нодзе принети не може, и да сљедователно Ми покровитељство Русије не можемо другчије толковати, већ у толико само да бди, да Сербији ко са стране каква зла не учини; а што се њени внутренп дјела н уредба тиче, то да је ствар Књаза и народа, као што му је Султан на то право дао. Ако је дакле Порта рада, да се влијанија стране које силе у Сербији отресе; ако је рада, да ми на овако тврдом ностојанству пребудемо, п недамо ником страном, да се у лјела Наша мјеша кромје једне Порте, то нека непријатељским интригама уво неприклања, него нека Нам устав онако потврди, како смо јој га поднели ..." и даље „5.) Ако би каква препјатствпја Порта полагала у смотренију оне точке ХатшпериФа, која о сталности членова Совјета говори, у томе нека Наша чр. Депутација све своје витијство употребн. Нека, ју увери, да је та точка чести п достоинству Књажеском, свама чановницими и народу нротивна и као такова, која пут отвара влијанију свакој страној сили и разним интригама, из који лако мир у Сербији може нарушити се; да би нарушеније мира у Сербвји пагубно за Порту било, ваља она и сама да знаде. Даље, да ,јој каже, да иодобни случаја нпгде неима, да старешина своје млађе по потреби општенародне службе не може с једног места на друго премештати и да они млађи, који знају, да ји старешина не може с места кренути, обично упорни бивају, од чега се после сва зла рађају." И „6.) Да би Наша чр. Деиутација Порту уверила, да никаква добра у Сербији бити неће, а?о се та точка ХатпшериФа неизмени, мислимо. да неће бити излишно јавити Н. чр. Денутацији, да смо ово дана били нитапи њеколпцпном старешина у округу ћупријском о дјели Наши у Цариграду, који кад чуше, да је за промјеном точке опе у ХатишерпФу запело, с не малим огорченијем одговорише Нам. да ни они, ни остали чиновница, пипошто на то пристати не могу, цридодавши, да они неће да до века у садагањпм својим званијама с.тп же, пего да су ради да и они у Совјет дођу, рекавиш : ,.рђав еолдат, ко пе мнсли временом генерзлом по-