Бранич

240

Б Р А II И Ч.

ВРОЈ" (.

скуаштиеу, оћели у напрсдак бнвати илн неће, Питање је сљедовало, и височајшп дворови, који су иаш устав истн даровали всемилостивјејше одобрилн су, да се она, ако и није уметпута у устав, но старом обичају, кадгол иотреба ова иризнапа буде, сазнвље." 1 ) Потреба ова призната је од стране државне властп Формално тек у 1848 години — у годпнп ошпте узрујаности народа — када је држана свето-петровска народна скупштнна, на чија су „ арошенија " и у њпма изложене захтеве Кнез и совет одговорнлп да ће се пспунити. У овим„ирошенијама" пзложени су били између осталога и захтевн (виј^ округа сем ужичког, да се редовно сазивају и држе мвле п велпке народне скупштпне. На овај захтев народу је одговорено, да је одређепа нарочита саветска комисија, која је имала да израд-т и за конодавној власти на решеље ноднесе „једно уредбето правпло" које ће „определ.аватп дејствовање народне скугпнтине, како се овим неби иовредно устав земаљски," 2 ) На овоме обећању државне власти, ствар је ова остата све до 28. октобра 1858 годпне, к >га је дана тдан прва закон о скупштпни. 3 ) ([ГАСТАВИЕ.Е СВ).

К Р А Ђ А УЛОМАК ИЗ ЕНГЛЕСКОГ КАЗНЕНОГ ПРАВА. НАПЕСАО Ј. Ђ. Авакумози!

(НАСТАБАК.) Да пређемо сада на говор о крађи животиња. Енглеско казнепо право пма разних о.чредаба о томе, да ли и животин >е могу да буду нредметом крађе или не, Оно их, пре свега, дели на животпње дивље (&гае паћггае) п домаћ е (ЛотНае па!игае). То је главна, начелна, подела, За прве вреди као иравило, да не логц битп пџедметп краће . док за друге вре ди обрнуто иравило . Но п за једну, и за другу врсту ■цма и изузетка. Но о тпм иравплпма, и о изузећима, пе '/ Указ Кнева Милоша од 18. Марта 1839. г. Зборник 30. стр 248. "') Зборник закона п уредаба IV. сгр. 173. г ) Зборпп5 зикона и уредаб 1 XI. стр. 48.