Бранич

350

Б Р А Н И Ч.

Б1>оЈ 10.

Ђорђе IV., који је у енглеском казненом праву извршио многе важне измене и допуве путем законодавства, није ни у нитању о кара1Гтеристици крађе оставио неиоп^њене многе дотадање празнине енглеског обичајног казненог права. Он је разним законима тачније одредио више случајева, које ваља сматрати као крађе тешке. Тако је он једним законом ирописао, да би посгојала тешка крађа, каа год лопов не би ствар узео са каквог места, већ од качве личности. То би било на прилику онда., ако би лопов човеку ствар извукао из џепа; или би какву ствар узео од човека докле би овај спавао. Обе те крађе биле би тешке, као што смо номенули и напред. А да би у тим случајима вредност покрађе шта утицала на карактеристику дела, о томе се нншта не говори у том закону. 1 ) Но да би у таквом случају требало узети да ностојн тешка крађа и поред малене вредности покрађе, — то је, држи&:о, дозвољено извеети отуда, што истл закон није за услов, да би се таква крађа сматрала за тешку, ноставио и то, да би вредност покрађе морала да буде извесне величине, нити је то прописано бар каквим другим законом. Опште је правило, да се за карактеристику сваког дела траже само они услови, које би закон изреком споменуо као чињепице за такву карактеристику , а не и још какви другп услови. Па то правило мора да се примени и на овај случај, о коме овде говоримо, јер нема разлога да се овде урадп нротизпо. Но није довољно само да квжемо, да овако треба разумети енглеско казнено нраво у овом питању о карактеристици оваквих крађа, — већ је још нужно, и да разјаснпмо, од куда такве строгости у епглеском казненом ираву. Ту морамо одмах рећи, да енглеско казнено право не наводи, као што рекосмо и мало час, никакве разлоге, за шго би свака крађа од лица била тешкд, па ма да се не би извршила силом или претњом, већ и тајно. Но, у осталом, то недавање разлога и доследно је; јер кад енглеско казнено право ништа не говори о утицају вредности покрађе на ка84ерћеп, стр. 273 и 274.