Бранич

БРОЈ 10.

Б Р А Н 11 Ч.

сутра са свим друкчије. Само они не могу никад постати они шарлатани, који су у стању да вам из једног истог бокала сипају и слатко и горко гшће. За брачне <порове постоје нисани закоин Свећеници те законе ш:су учмли, па их за то не уму ни иримељивати. То је пајглавнији разлог, са кога треба одузети све брачне спорове од свеће ика, па их предатн грађанскии судијама, онако исто, као што су им предати спорови између католика и лутерана (в. уред. од 7. децембра 1861 год. Збор XIV. стр. 202.) Носредовање свећеника при венчању, не даје иркви право да се меша у брачпе спорове. У осталом читава срганизација брака у Србијп и могла се одоПрити онда кад је грађански законпк ступпо у живот, и кад је у Србији било врло мало држављана, којп су нсноведали другу веру. Г. Матић (у своме објашњењу граћанског законика од 1850 год Св. I. стр. 91.) вели: „Заководавац се овако пзразио ваљда због тога, што су скоро сви српски житељи православне вере, па је на ту већину и поглед свој управио." — Данас је са свим друкчије. Дан^с има у Србији држављана: православне. мојсијеве, католичке, протестаетеке н мухамеданске вере. За то је от>ј брак, који је регулисан грађанским законом пре 40 година, за данашње време недовољан. Наш граћ нски закон говори само о браку изме!)у иј а вославних Срба. 0 браковима српских држављана, којн не исповедају иравославпу веру, он и не водн рачуна. Аустријски грађапски закон, донео је општа наређења за брак без сбзира иа веру. — Наш је закон намерно од тога отступио. Како ће се данас у Србији оцењивати важност бракова оепх држављана, који припадају другој вери? По грађанском закоиу не може, јер ту нема нчкаквпх наређењт, и за бракове иеправославних лица. — Не остаје дакле пшпта друг ■, него д- се важност тих бракова оцењује по пронисима оне вере, којој неправославии српски држављаннп припада. Тако ће се важност бракова и развод судити: за ериске држављане М дсијеве вере, по прописима те вере; — за ерпске држављане мухамеданске верз по корану, — за српске држављане иротестаптске и католичке вере, по проиисима тих вера- —- Друкчије није могуће. Али отуд је тешкоћа у томе, што судије морају примењивати наређења, којч не познају. — У читавој Европи редак је