Бранич

врој 10.

в 1> а н и ч.

69

Као што се види, религиозни брак мора се истиснути из нашег зг.конодавства. Ово је врло озбиљан корак нарочито озда, кад се узме на ум да је навика друга природа, и да су људи тесно везани за прошлост тако, да страхују од снаке нове идеје. Алм ,са прошлошћу мора се ма кад раскинути. Она правпла, која су некача важчла као закон, не могу и данас владат', а то за то, јер л.уди не мисл^ и данас онако исто, као што су некада мислили. ЈБуди се временом мењају и напредују, па због тога се мешају и њихоЕе установе и закони. Закони који важе код народа каквог, могу се упоредмти са одећом, која не може увек остати једна иста, него се мора мењатп п у ешавати ирема човеку и времену. Иначе постаје неудесна. Р^а * чове; нзрасте, она одећа коју је у детињству доб 10, постаје му тесна. Тако је исто и са старим законима, који су некаца пронпеа" и, па од тога д«)ба нису никако ни мењани. Ти закони, у време свога иосганка и м гли су ниати важност али, ако не одговарају данашњим потребаиа, они се не могу и данас задржати само за то, што су у старо добро време прописани. Традиција није никакав разлог, да се стари закони, који су удешаванн за некадашње потребе, трпе и данас, јер напредак пе лежн никад у прошлости, иего у будућности. Свет не стоји на једн >ме месту као закован, него иде напред. У томе напредовању народп стварају себи онаке установе, к је најбоље одговарају њпховим потреоама. Сгаре установе, које су изгубиле свој заачај, изчезавају и ирестају. Место њих долазе друге. То је природнл за оп, који ће и Србију ма кад нриморатп да брак регулише као грађанску установу, са којом верозакон нема никаква иосла. У оваквом стању, у каквом се данас налазимо, пе може се дуго остати. А кад се већ једном мора кид^ти са прошлошћу, опда што пре, то бол>е. Тек кад се и то оствари, онда ће се држава потпуно оделитп од цркве. Н. Капетановић А^ВОКАТ.