Бранич

БРОЈ 10.

В Р А Н И Ч.

ое налази у потпуно намештеном стану. Осим тога дао је уредити у другом боју собицу са једним креветом, као гпто вели, за свога момка, кога ће из Лондона довести. 22. Децембра пише Пернеју из Г-риела, да ће у Лондону са својима провести Бозкић, а да ће ићи преко Анвер# ради састанка са Бернејом. Оптужба налази у овоме п™сму само ј ОШ једно средство. да Бернеја што више занесе и његово поверење добије. Близу је памети да је многим послом оптерећени адвокат могао молити г. Вогана, који толико по свету путује, да мали пут до Лнвера учини и до њсга се потруди. Воган није смео никако изазвати нодозрење Берпејево, кад му је спремао замке. 23. Децембра телеграФите Бернеју Леон, разуме се под именом Воган, да му на жалост ннје могуће походити га, је;; је добио нсповољне вести од куће, које су узрок, да нора најкраћим путем у Лондон ићи. (НАСТАВИЂЕ СЕ).

НАШИ ДОПЕСН.

Ножаревац 11. Маја 1887 год. Уверен сам да ће следећи случај интересовати наш иравозаступнички рсд, јер се њега то непосредно и тиче, те за то се журим да га саопштим „Браничу". По достави г. Начелника овога округа, да су извесни овдешњи адво::ати наплаћивали већу награду него што им то но закону припада, г. Председник окружнога еуда по наредби г Министра Правде чинио је најревније извиђање по тој достави. Не знам с каквим је унутством снровео Г. Министар ту доставу Г. Председнику, те за то о том не могу ништа да говорим, само као извесно тврдим, да из виђање, које је Г. Председник чинио, не етоји на закону. Та достава износећи ци®ре које су адвокати од својих клијената, односно властодаваца, наплатиди, именује за доказ тога сведокс. Сем тога та достава ебухвата и предмете, који су пре 8 година свршени, и предмете који су још у течају — несвршни, па и то г. председник извиђа сматрајући сигурно, да је аквокат вечито одговоран »а своја дела и да дела адвокатска не могу застарети. Међу тим извиђајући и ова дела г. председник је заборавио на §. 39-а зак. о правоз. по коме одговорност адвоката после пет година престаје, рачунећи од времена кад је застунање престало; и на §. 47 ист., зак. по коме је адвокат тек по свршетку нарнице дужха своме властодавцу да поднесе рачун о примљеној награди, те дакле да у течају спора нико нема права, да улази у питање о количини награде. Јасно је, да је извиђење по тим делима погрешно и неумесно. Но овде је важ