Бранич

3*78

б р а н и 1

крој 10

није да се извиди ово двоје : 1) да ли се могу сведоци употребити ва доказ о колачини награде ; и 2). да ли је Министар односно старешина овлашћен законсм, да трага количину награде без тужбе дотичног лица ? На 1). Кад се адвокат још у почетку спора ирими да кога заступа, онда је он дужан да о томе напише протокол и у истом по крај осталога да занише колико је од свога властодавца у име на граде примио а сем тога још и квиту на то да му изда. Протокол и квита јесу докази о количини награде по §. 45. и иишта друго. Акј пак адвокат на „парче" ради, онда је доказ за награду само квита, сљедовно ништа друго. Закон о адвокатима тражи за доказ нримљене награде нротокол и квиту, јер нигде као доказ за то није поменуо сведоке. Кад то закон о правозастунницима не допушта, онда је питање : има ли другог закона, по коме се сведоци могу нитати о количини награде ? Кад сцепијални закон, закон о правозаступницима, то не донушта, онда још мање допушта грађанеки поступак као општи закон. По изменама и допунама §". 242. грађ. пост. не може се сведоцима доказивати никаква сума преко 200 динара без обзира на „основ" и на „предмет" који се тражи, а у достави се наводи нанла ћена награда нреко 200. динара. За ове измене, које су биле на претресу у нашој скуиштини 26. Фебруара 1881 г. најватреније се борио по гласу протокола скупштинског стран^. 1304. г. Маринковнћ, садањи министар правде, доказавши како су сведоци у ошпте непоуздано доказно средство, па је чудновато откуд он сад наједанпут да употребљава сведоке противу адвоката за доказ награде преко 200 динара? Неки то објашњују, да је то репресалија од његове стране иротиву ових адзоката за њихово иолитичко држање, али ја у то никако неверујем, а сам пак не знам како то да објасним ! Да се сведоци не могу као доказ у овом случају употребити то је јасно, но ја ћу још нешто да наведем у подтврду свога мишљења. Кад би се сведоци но закону о правозастун. могли да употребе као доказ, да је један адвокат наплатио рецимо 100 или 200. дук. цес. онда би тај адвокат не само административно био крив ; него би још био дужан да више узету суму по §. 902. зак. грађ вратл. И кад би се тужба за повраћај новаца нредала, онда се тек јавља питање: да ли би суд примио сведоке као доказ за суму иреко 200 динара. Одговор би заиста био одричући, те тако изашло би, да би сведоци за администравитно извиђење били важаи, а за грађанско питање за иовраћај новапа не важни. Закон би дакле био у сукобу, а то кго што сам до садг више пута у другим случајима рекао, не сме се о законодавсту замислити, да је хтело противборство да установи. По свему дакле реченом сведоци овде ве вреде, па онда на што их испитивати, на што дангубити ?