Бранич

БРОЈ 10.

Б Р А Н И Ч.

379

На 2). Да ли је адвокат наплатио већу награду него што му гакон дозвољава, Министар, односно старешина, не сме у то питање да улази без тужбе дотичног лица. Мећу тим овде се види, да Ми1 истар наређује исљеђење ио простој достави Начелника округа, да ои дакле неиозван изазиватужбе противу адвоката, а тмге и нехотично увлачи деморализацију у њихове одношаје без нужде и правног }зрока. Има елучаја када Министар но званичној дужности може наредити извмђање противу адвоката, а ти су елучаји о којима гово рп §. 60. зак о праЕозаетуп., али више наплаћена награда није случај на који Министар званично кма да мотри. 0 томе посгоји специ јазно наређење у §. 52. по коме награду и количину награде у случају спора између властодавца и иравозаетупника у опште суд расправља а не старешина суда. Из тога се види да се питање о количини награде покреће тужбом дотичног лица. Без тужбе нико не сме да улази у те одношаје. Ово питање расправљено је једном у истом смислу решењем Г. Министра пр<.вде од 11. Маја 1870. год. Вр. 1476. Из тога решења вадим ово : „По §. 52. зак. о правозаступ спорови о количини награде имају се еудом решавати и то само по тужби дотичног лнца, да му је претерана награда узета , по чему пре него што бп се такав спор судом решио, и ире него нгго би се нашло, да је претерана награда узета, не може се узети, да је старешина суда сам овлашћен да чипи истрагу о количини наплаћене награде",— нремда је ово нитање и без овог предходног примера (прецеденца) јасно. По овоме, у истрагу количине ваграде не може се улазити без тужбе дотачног лица, ниги се адвокат сме на одговор узимати пре него што би вишак награде судом био констатиран, а на против садањи Г. Министар наређује извиђање и без тужбе и без предходног решења судског о величини награде, једино по достава полицијске власти, кој а је код свег строгог извиђаја судског г. Председника нађена за ненстиниту, јер дотични не еамо што непотврдише ту доетаву, већ показаше њеп нечист постанак о чему ће се више на другом месту говорити. С овим је нужно било упознати наш правозаступнички ред, а на завршетку имам још ово рећи : да је г. Председник суда први пут одбно о:'.у доставу Начелника округа, па тек по наредби Г. Министра исту узео у извиђај ; но ми мислимо да ни но тој наредби није морао да чини извиђање по §. 13 зак. о чиновницима ни иначе, а кад је чинио, онда никако овако као шго је чинио, јер баш и да се потврдило оно што се хтело, опет то не би било од вредности Свакојако пак он је и овом приликом показао, да је врло послушан чиповинк. Ст Максимовић