Бранич

БРО.Ј 14.

Г. 1 Ј А Н И ч.

505

друштву бадаваџија, које је обично чаетио. Изгледао је да живи без наде, убијен у евима евојнм очекивањнма. Оно њих неколпко, којн му беху његово друштво, чаетио је не само пивом и вином, него и поннжењем. Зато су га двојица тројнца и напуетили. Бно је свакн дан нееноенијн, еве је више вређао евоје друштво. Познало ее, да ее у нрво доба у неколнко уздржавао и да ее сада тек појавио у евојој иравој ирпроди. Кад ее једиога дана решио и објавио да Ке онет иКи у Бразилију, никоме не беше жао. Баш ее спремао за иут, кад му ее догодило нешто особено. X" Једног кишовитог дана пролазаше кроз иразне улице иогреб, без евећеника и без многнх иратиоца. Сандук еу ноеили раденици у <5лузама. Пред њима је ишло неко створење у поценаним хаљинама ноеећи црвену заставу. Шерут сретне тај ногреб, нозна неке пратиоце, те нође и он уз погреб. Умрли беше грађанпн Тол, гон.еник државног удара и јунски борац из 1848, човек који је нмао хрђав глас, и кога су искључили из иартаје, којој је принадао. Свн, који иђаху за сандуком, беху чланови ултра-револуционарне странке. Било нх је једно дваестииу и сви еу носили на своме капуту црвен цветиК. Кад су на гробље етигли, спустили су сандук у гроб под дубоким ћутањем. На искоианој земљи држао је надгробну реч неки човек. Тог човека Шерут још никада није вндео. Било му је једва 25 година. Одело му је било обично, грађанско. Имао је високо чело, отворену браду и нлаве очи, које блистаху као звезде на бледоме лицу. Кад иоче говоритн, Шерут је био као очаран. Таласање нервознога снажнога гласа утицало је на слушаоце као електрична струја. Он је конетатовао да ни један нрави нристалица републике није дошао да ее онрости с овим нротивником царевине и захвалио се овнма, н ако нису на меету, у име умрлога, који је био племенити човек и логичан ум. Ношто су сви, који ту беху, бацили црвен цветиК на сандук, поче Шерут тражити говорника. Али узалуд; он је отишао и Шерут га не могаше наћи. Само се могао раснитивати о њему. Звао се д' Арлијзон, а био је потомак неке племнКске породице. У време државног удара био је номорски ОФицир, противстао је оружјем у руци при иромени владавине, те зато је био ражалован и на депортацију оеуђен. Од када је живео у иноземству, пошло је за руком породици његовој, која је имала нријатеља од великог ути-