Бранич

1' а л 11 '!.

бр0ј 14.

цаја, да иостигне за љега нотпуну лшлост. Ну д' Арлијзон је то одбио. Остао је глув према свима молбама свога старога оца; све сузе материне нису могле ноколебатн његову одлуку. Можда је срце његово имало да издржи још какву тешку борбу: женидба, којој је тежио са свом л.убавл.у својом, за свагда се осујетнла. ЖиВео је усамљен и сиротински ; неколико лекцпја из математике биле су једини мзвор његовог доходка. И ако јс био веома екстремног мишлења, пнакјс стајао д' Арлијзон у велпком ноштовању код свију бегунаца. 5' обичном жпвоту уздржавао се друштва, и ако је имао односа са неколико отмеиих особа, нрема којима се сматрао за политичног противника. Показали су Шеруту једну малу гостиону у Пленпале, у којој је д' Арлијзон обично доручковао, пре него што је ишао да даје наставу. Идукег дана у јутру оде Шерут у ту гостнону, у пратњи трн своја обична друга. Нађоше д' Арлнјзона еамога за једним столом. На иоздрав улазећих одговорио је он само малим наклоном главе, па је наставио свој ручак. Пратиоцп Шерутовн иознаваху д' Арлијзона, алп не изблпже; његовим присуством беху збуњени, те се нису усуђпвалп, да му иредставе Шерута, п ако их је он за то молпо. Сви четворица седоше за један сто и узеше абсента. Шерут, који се такође нешто збунио, ноче у један мах громко декламисати. Он никад није читао; ирезираоје сваку теорију и поштовао је само Факта. Внше од четврт часа говорио је он у високим филозофским Фразама о равноправности, о међусобности и т. д. тако, да су његови слушаоцн онемили од чуда. Ну овај, за кога су све те речи намењене биле, не хтеде ништа чути. Могло се само нриметити, да се нешто намрштио. Шерут се много уображавао на своју речитост. Усудио ее, да понови неколико реченица, које је чуо на гробљу и иропратио их са неколико лаекавих примедаба. Али је претрнуо од страха када. виде бледо и строго лице д' Арлијзоново пред собом. „Забрањујем Вам да се називате републиканцем - " Ова чудновата забрана била је изречена категоријскнм заповедајућим гласом. Шерут муцаше. „Ви ми забрањујете .... „Да се називате ренублпканцем." Несретник је био као обесвешћен и једва је могао пзговорпти. „Али . . . ја сам бољи од Вас." Жесток шамар беше одговор. Овај догађај изазвао је последице, које су морале доћи.