Бранич

БРОЈ 14.

Б Р А Н 11 Ч.

479

ушмали пре. Следствено томе сељани хркис/гани ио лесковачким чифлицима, који сеју њиве својим семеном, својим воловима н о свом трошку. дужни су давати готодару на име кирије на земљу девето од ишенице, ражи, јечма, овса, круица, иросе, кукуруза, коноиље, заједно са семеном, и најиосле и од свега ситнежа и зарзавата, што га иронзводе; но не Ие давати ништа од ситнежа и зарзавата што га ироизводе за свој иотрошак у својим баштама што су близу купе њихове и ограђене су млотом и ендеком." НБ. Међу врстама дажбина које нам прпказује прота Ненадовић у својим мемоарима, налазимо и „баштеницу" на име које плаћано је у Србији до Карађорђева доба читлуксахибијама ио 20 пара, за све ситнице које се сеју но баштама. 1Бе је било у употреби и доцније у осталим покрајпнама турскпм. п у извесним приликама пела се је н до 3 гр. и 20 п. Овпм чланом уредбе укинута је. 13. „Сељани не могу ироменнти нм ливаде ни њиве својих баштина. II ко учини такву иромену, дужан је опет да илаЛа госиодарима девето у име кирије на земљу." НБ. Биће иогрешка до стилизатора превода или оригинала што се ова тачка уредбе може узетпн као забрана размене земаља између приватннх, и као ограничење да сељак не сме мењати начин употребе земље без дозволе господара, према оном што сам навео као своју белешку код чл. 4. у иоследњој тачци. 14. .,У име кирије па земљу иод куКом, за гумна и ливаде, свака сеосш куЛа да сеје за госиодарски рачун 20 ока беле захире, коју Ие им госиодар дати." НБ. Ова дажбина, позната по новим покрајинама под именом „иараспур", беше у обичају и у данашњој Србији. Село Тршић у јадранском срезу округа подринског, где се родио Бук Караџић, по његовом нотирању давало ЈЈМчитлуксахибији на пореску главу по 5 ока граха, по 1 оку тежине и на кућу по јуњгу масла,